Barcelona Gipsy Balkan Orchestra: „Nove pesme, stari snovi“

|   Info
Međunarodni ansambl Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, sa sedištem u Barseloni, važi za jedan od najomiljenijih bendova publike širom sveta. Zbog svog autentičnog zvuka koji je simbioza balkanskog i mediteranskog muzičkog kulturnog nasleđa, ovaj bend sa lakoćom rasprodaje koncerte gde god da nastupa. Trenutno ovaj bend predstavlja svoj novi repertoar, a jedna od prvih zemalja na mapi tokom ove turneje, jeste upravo Srbija. Koncerti širom Srbije su već počeli, pa su oni nastupili već u Užicu, Čačku, Somboru, 13. i 14. aprila su u Novom Sadu, a 16. i 17. aprila oni će se družiti sa beogradskom publikom. Kontrabasista ovog ansambla, Ivan Kobvačević, govorio je za Televiziju Kopernikus o stvaralaštvu, novom repertoaru, ali i tome kako njihova muzika i stvaralaštvo zapravo šalju poruku jedinstva među narodima i zemljama.

Barcelona Gipsy Balkan Orchestra: „Nove pesme, stari snovi“

 

Međunarodni ansambl Barcelona Gipsy Balkan Orchestra, sa sedištem u Barseloni, važi za jedan od najomiljenijih bendova publike širom sveta. Zbog svog autentičnog zvuka koji je simbioza balkanskog i mediteranskog muzičkog kulturnog nasleđa, ovaj bend sa lakoćom rasprodaje koncerte gde god da nastupa. Trenutno ovaj bend predstavlja svoj novi repertoar, a jedna od prvih zemalja na mapi tokom ove turneje, jeste upravo Srbija. Koncerti širom Srbije su već počeli, pa su oni nastupili već u Užicu, Čačku, Somboru, 13. i 14. aprila su u Novom Sadu, a 16. i 17. aprila oni će se družiti sa beogradskom publikom. Kontrabasista ovog ansambla, Ivan Kobvačević, govorio je za Televiziju Kopernikus o stvaralaštvu, novom repertoaru, ali i tome kako njihova muzika i stvaralaštvo zapravo šalju poruku jedinstva među narodima i zemljama.

 

Ovaj bend omiljen je i među srpskom publikom, u prilog čemu govore sa lakoćom rasprodati koncerti, a Beograd ih uvek dočeka raširenih ruku. Srpski kontrabasista kaže da je zadovoljstvo obostrano, jer je za njih, kako navodi, Srbija uvek bila mesto gde su pronalazili odličan kontakt sa publikom.

 

Kovačević kaže da bend konstantno radi na obogaćivanju svog repertoara, a prošlu godinu pamti kao jako napornu, jer zbog mnogobrojnih koncerata nisu imali vremena da se posvete radu. Zbog toga su na tri-četiri meseca prekinuli koncerte i povukli se kako bi stvorili nešto novo. Pre Srbije oni su svoj novi repertoar predstavili u Nemačkoj i Švajcarskoj. „Nama je važno kako smo prihvaćeni na ovim prostorima i kako Balkan prima našu muziku“, kaže Kovačević.

 

Na pitanje kakvi su utisci ostalih članova benda o srpskoj publici, Kovačević kaže „zaista odlični“, kao i to da vole da dođu u Srbiju, jer Beograd i Srbija „imaju svoju priču koja se mnogo razlikuje od svega na šta smo navikli da vidimo“. Živost, prihvatanje života, ali i muzike, do kraja, jako prija muzičarima. „Da mi je neko rekao kada sam bio mali da ću anstupati na Kolarcu, ne bih mu verovao“, kaže Ivan Kovačević, vidno uzbuđen zbog nastupa benda u Srbiji.

 

Na pitanje da li nas i koliko zapravo povezuje muzičko kulturno nasleđe Balkana i Mediterana, a da toga nismo ni svesni, Kovačević kaže da nas upravo ono jako povezuje, a da ipak toga, ponekad, nismo svesni. „To je logično, Balkana je takav da si za dva sata u drugoj zemlji, i to ima svoje prednosti. Imamo sličan odnos prema životu. Mi smo mnogo putovali po Balkanu i svuda pronalazim tu neku sličnost sa Srbijom i uvek se nalazi ta povezanost, ne samo u muzici, nego i u načinu života. Mi smo mnogo istraživali i i dalje istražujemo, s obzirom na to da se bavimo izvornom muzikom i pričama koje su davno ispričane, koje želimo da ispričamo na naš način iz neke naše perspektive. Niko se pre ovog benda nije bavio tom muzikom, što je neverovatno“, kaže Kovačević.

 

Kovačević objašnjava kako bend radi i stvara i kaže „Mi se povučemo obično u neke planinske predele, gde čak nema ni dometa. Svake godine se povučemo, i radimo od jutra do mraka, ugasimo mobilne telefone, tamo imamo hranu, spavanje, mesto za vežbanje, i radimo od 9 ujutru do 2 iza ponoći“, i kaže da se u tim periodima slažu, stvaraju, pričaju, ali i svađaju.

 

Kovačević kaže da je njihova literatura internet, ali pošto sve podatke uzimaju sa rezervom koje tu nađu, ponekad moraju i dublje da istražuju i da konsultuju brojnu stručnu literaturu, ali isitče da vode računa pre svega da ne bi nekoga oštetili, jer se često javljaju polemike i nedoumice odakle zapravo dolazi neka pesma. Takođe, bend konsultuje i ljude sa područja odakle dolaze pesme, s obzirom na to da imaju prijatelje u više od trideset zemalja koje su obišli sa ovih prostora.

 

„Naš posao je da čuvamo te pesme do kojih dođemo, ali i da izrazimo na neki novi način poštovanje prema toj muzici. Mislim da se jako dugo ta tradicionalna muzika previše vezivala za reč tradicija, jedina eksploatacija te muzike se dogodila 80-tih i 90-tih godina i to nije bilo onako kako je trebalo da bude i na žalost vezana je za neke socijalne i političke promene i sve to je od nje napravilo ono što ona zaista nije“, kaže Kovačević.

 

Bend je multinacionalan, čime se šalje poruka da nema razlika bez obzira na nacionalnost ili versku pripadnost, a Kovačević ističe pesmu „Od Ebra do Dunava“, koja je od Šabana Bajramovića, za koju su oni napisali reči, koje je upravo poruka ovog benda- spojiti ljude koji su između dve reke. „Kažu da muzika gradi mostove porušene politikom i religijom“, zaključuje kontrabasista ovog benda, Ivan kovačević.

 

Novinar: Danijela Perović