Izvor: FoNet

Dačić je novinarima, posle razgovora sa šefom diplomatije Surinama, rekao da su "nulti nacrt" rezolucije predstavile Nemačka i Bosna i Hercegovina, ukazujući da je pitanje da li se uopšte radi o predstavniku BIH ili o ambasadoru koji je bošnjačke nacionalnosti.

Da je Srbin u Njujorku ne bi bilo ništa od ove rezolucije, jel tako? Da je Srbin u Strazburu, ne bi bilo ništa od glasanja. Kako BIH može da glasa za prijem Kosova, a očekuje da mi poštujemo njihov teritorijalni integritet i suverenitet, upitao je Dačić.

On je ponovio da je rezolucija predstavljena, da na sastanku nije izražena želja da se razgovara, dok su mnoge zemlje iznele protivljenje načinu na koji se ovaj tekst usvaja.

Nikada nije bilo, dodaje Dačić, da o ovakvim pitanjima nema konsenzusa, a sada ga nema.

Mislimo da o ovome ne treba da se raspravlja, jer se radi o neselektivnoj pravdi. Ne mogu samo Huti i Srbi da budu genocidni narod. Holandija podržava ovu rezoluciju, a Surinam je tuži za ropstvo, predočio je Dačić i ocenio da "batina ima dva kraja".

Dačić je, na pitanje o izjavi šefa diplomatije Severne Makedonije Bujara Osmanija da će ta zemlja napustiti inicijativu Otvoreni Balkan, rekao da se radi o predizbornim izjavama i da je vrlo interesantno da predsednik te zemlje Stevo Pendarovski nije bio obavešten o tome da je Severna Makedonija podržala rezoluciju o Srebrenici.

Kada je reč o prijemu Kosova u Savet Evrope, Dačić je rekao da je zasedanje Komiteta ministara zakazano za 16. i 17. maj i da je za tu temu potrebna dvotrećinska većina od 46 država članica.

Od tih 46 država, 34 priznaje nezavisnost Kosova, naveo je on i poručio da će se Srbija boriti koliko može.

Odlukom Parlamentarne skupštine SE su potkopani temelji te institucije, smatra on, dodajući da je samo dan posle glasanja kosovski premijer Aljbin Kurti rekao da neće nikad formirati Zajednicu srpskih opština.

Briselski sporazum je tužno podsećanje da je upitan kredibilitet Evropske unije kao medijatora i garanta njegovog sprovođenja, ocenio je Dačić.