Danas nedeljnik ,,Novi put'' navršava sedamdeset pet godina postojanja i rada. Veliki je to jubilej, kojim se retko koja novina u Srbiji, pa i na celom Balkanu može pohvaliti. To je neosporna činjenica s kojom i Jagodina i ceo Pomoravski okrug s pravom mogu da se ponose. Dug je to period, ljuljan svakojakim turbulentnim i kriznim vremenima, kada ništa nije bilo lako i jednostavno, i kada su mnogo veći i jači od nas bespovratno propadali. Verovatno smo imali sreće i verovatno nas je Bog pogledao, mada to toliko trajanje podrazumeva i određen profesionalni kvalitet, bez koga bi, sasvim sam siguran, teško dogurali do 75.rođendana. Veliki novinari, urednici, fotoreporteri, grafički prelamači, lektori i dopisnici su prošli kroz redakciju ,,Novog puta'' i ostavili neizbrisiv trag u istoriji ovog nedeljnika. Mnogi od njih više nisu među nama, ali nisu zaboravljeni. Imali smo od koga da  učimo o profesionalnom, objektivnom, korektnom i dostojanstvenom informisanju, pa smo mogli da nastavimo i nasledimo misiju naših i zuzetnih prethodnika, kao što će, nadam se, posle nas doći neki novi klinci puni znanja, entuzijazma i volje, koji će omogućiti da ,,Novi put'' živi, izlazi i traje još dugi niz decenija.

,,Novi put'' je privatizovan početkom novembra 2015.godine, kada je postao deo Kopernikus grupacije, ali je i dalje ostao otvoren za sve. Kroz projektno sufinansiranje sa svim lokalnim samoupravama Pomoravskog okruga imamo više nego korektnu saradnju, nadam se, na obostranu korist i zadovoljstvo. Kroz sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, najveću podršku imamo od našeg nekadašnjeg osnivača, Skupštine grada Jagodine.

Na stranicama ,,Novog puta'' su zastupljene aktivnosti svih lokalnih samouprava sa područja Pomoravskog okruga, od otvaranja novih fabrika, preko raznih infrastrukturnih radova, do poseta stranih ambasadora, ministara i državnih sekretara u Vladi Republike Srbije, do tradicionalnih manifestacija kao što su : ,,Dani komedije'' ; ,,Susreti sela'' i ,,Jagodinsko kulturno leto'', te ,,Vidovdanske svečanosti'' ; ,,Crevarijada''  i ,,Morava moje more'' u Ćupriji, preko Sabora narodnog stvaralaštva ,,Prođoh Levač – prođoh Šumadiju'' u porti manastira Kalenić i ,,Vino festa'' u Rekovcu, do ,,Dana srpskog duhovnog preobraženja'' i viteškog festivala ,,JUST – OUT'' u manastiru Manasija. Tu su i tekstovi o uspesima pomoravskih studenata i učenika na raznoraznim takmičenjima, izložbama u muzejima širom Pomoravskog okruga, te aktivnostima udruženja dobrovoljnih davalaca, krvi, planinara, pčelara, novinara, književnika, invalida, zanatlija i ostalih. Izveštaji o koncertima učenika muzičkih škola, promocijama književnih dela i aktivnostima

biblioteka, kao i stručni saveti za poljoprivrednike, preko izveštaja o aktivnostima i radionicama Nacionalne službe zapošljavanja, do izveštaja sa sportskih nadmetanja u svim sportovima. Naravno, tu su i reportaže o ljudima koji se bave retkim zanatima, uspešnim poljoprivrednicima, priredbama predškolaca, prirodnim lepotama, turističkim potencijalima, manastirima i duhovnom nasleđu našeg naroda. I tako iz srede u sredu, svi su zastupljeni u zavisnosti od događaja, i za sve ima mesta. Mislim da je to najveći kvalitet ,,Novog puta'', što će svi ti ljudi i njihova nastojanja ostati trajno zabeleženi u godišnjacima vašeg i našeg nedeljnika, odnosno da će generacije koje dolaze iza nas, upravo zahvaljujući ,,Novom putu'' imati dovoljno saznanja o tome kakvi smo bili, šta smo radili i čemu smo stremili. To je neverovatna istoriografija i bogatstvo, kojima se druge sredine u Srbiji ne mogu pohvaliti, iz prostog razloga, zato što nemaju štampano glasilo sa tradicijom od 75 godina.

U prilog tome ide i činjenica da mnogi studenti koji rade diplomske radove, čije teme imaju bilo kakve veze sa Pomoravskim okrugom, dolaze kod nas i satima listaju godišnjake iz pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih godina prošlog veka grozničavo prepisujući i kopirajući podatke koji su im od neprocenjive vrednosti. Skoro mi je bio jedan Beograđanin, koji piše monografiju o spidvej trkama u nekadašnjoj Jugoslaviji i koga su iz Narodne biblioteke Srbije poslali upravo u redakciju jagodinskog ,,Novog puta''. Naravno godišnjaci ,,Novog puta'' su nepresušna baza za sve one koji rade na monografijama sportskih klubova, ustanova i udruženja sa područja Pomoravlja, Resave i Levča, upravo zato što tu dolaze do podataka koje više nigde ne mogu pronaći.

Naravno, ima i onih koji smatraju da ,,Novi put'' više niko ne čita. Apsolutno poštujući stav da svako ima pravo na svoje mišljenje, smatram da bi pomenuto tvrđenje trebalo da ima i odgovarajuću argumentaciju. Dovoljan pokazatelj mi je to, kad me par puta u tri, četiri meseca sredom ujutru pozovu čika Brana i Mirko iz Svilajnca i kažu mi da ,,Novi put'' nije stigao. Isto je i sa Manojlom iz Despotovca kad mi javi da ,,Novog puta'' nema na trafikama, ili kad mi Milka sa trafike na jagodinskoj pijaci kaže sredom ujutru : ,,Već sam prodala preko trideset komada'' . Često nam se javlja i profesor književnosti u penziji i pisac Toma Đokić iz Paraćina, konstatujući da je ,,Novi put'' više nego korektan i dobro koncipiran. Kad se tome dodaju inostrane pretplate na ,,Novi put'' i pretplate za celu Srbiju, zatim zahtevi lokalnih samouprava iz celog Pomoravskog okruga za objavu javnih poziva, tendera i oglasa, kao i komentari prijatelja i poznanika da su pročitali nešto u ,,Novom putu'', do poziva onih koji mi javljaju da im je neko uzeo nedeljnik iz poštanskog sandučića, nekako dolazim do zaključka da se ,,Novi put'' još uvek čita. I da će se čitati i dalje.

U sedamdeset pet godina postojanja nedeljnika ,,Novi put'' smešteni su svi najvažniji događaji koji su se odigrali na području Jagodine i Pomoravskog okruga. Zahvaljujući tome će ljudi i njihova nastojanja biti sačuvani od zaborava, kojem tako lako podležemo, što je svakako više nego dovoljan razlog da ,,Novi put'' nastavi svoju misiju profesionalnog, korektnog, objektivnog i dostojanstvenog izveštavanja.

Ljubiša Bata Vujić, direktor Kopernikus RTV Jagodina