Izvor: FoNet

Prošle godine ostvaren je rast od 4,2 odsto, a u poslednjem kvaratalu čak 6,1 odsto, i po tom rastu smo bili prva zemlja u Evropi, izjavio je Mali.

On je dodao da smo po ukupnom rastu druga zemlja u Evropi, odmah iza Madjarske. U prvom kvartalu ove godine rast je bio čak 6,5 odsto.

Ministar finansija ističe da je Srbija četvrtu godinu za redom imala suficit u budžetu, a u prva dva meseca ove godine imamo u državnoj kasi bolji rezultat za skoro 20 milijardi dinara od planiranog.

Mali je podsetio da smo u 2019. godini imali rast plata u javnom sektoru od 8-15 odsto, a da je Srbija u decembru prošle godine prešla nivo od 500 evra prosečne plate, tačnije 509 evra.

On je naglasio da je javni dug sa nivoa od preko 75 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) sveden na ispod 50 odsto BDP.

Mali takodje ističe da je stopa nezaposlenosti pala na nivo od 9,7 odsto u decembru.

Od Fajnenšel Tajmsa Srbija je proglašena za najbolju zemlju po broju stranih investicija u odnosu na broj stanovnika. Prošle godine ostvareno je neto 3,6 milijardi evra stranih investicija, istakao je Mali i podsetio da je i Evropska komisija u svom izveštaju ocenila da je srpska ekonomija motor ekonomskog razvoja čitavog regiona Zapadnog Balkana.

Ministar finansija posebno ukazuje na činjenicu da je Srbija samo na korak od investicionog rejtinga. On očekuje da će ove ili naredne godine Srbija dobiti investicioni rejting.

Mali navodi da se Srbija posle sedam godina vratila na medjunarodno tržište kapitala, i posebno ističe dve emisije državnih hartija od vrednosti - 20-godišnje obveznice u evrima sa prinosom od 3 odsto, kao i emisiju 12-godišnje dinarske obveznice sa prinosom od 3,4 odsto. Ti prinosi odnosno kamate su višestruko manji u odnosu na prethodne godine.

To su objektivni pokazatelji uspeha reformi u Srbiji, ocenio je Mali.

On je podsetio da je usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, koji uvodi elektronske javne nabavke. Tu je i Zakon o računovodstvu, kojim se od 1. januara 2022. godine uvode elektronske fakture.

Mali naglašava da se nastavlja ulaganje u infrastrukturu – gradi se Moravski koridor, nastavlja se izgradnja Koridora 11, gradiće se i fruškogorski koridor, kao i put Beograd -
Sarajevo.

Investicije sada čine oko 24 odsto BDP-a, i predstavljaju najznačajniji podstrek rastu našeg BDP-a u narednim godinama, ističe ministar finansija i napomin je da program Srbija 2025 - podrazumeva ulaganje 14 milijardi evra u infrastrukturu, od čega će 9 milijardi evra biti uloženo u nove autoputeva i pruge.

Prema njegovim rečima, prioritet ekonomskih vlasti je rast životnog standarda stanovništva Srbije, kako bi zadržali mlade i obrazovane ljude u Srbiji.

Najavljuje da je planirano da BDP 2025. godine bude 73 milijarde evra, kada bi prosečna plata trebalo da bude 900 evra. Penzije bi, kako je planirano, trebalo da dostignu nivo od oko 440 evra.

Mali kaže da se misijom MMF razgovara o sistemu koji bi omogućio da penzije rastu brže nego što to predvidja tzv. "švajcarski model".

Prioritet Srbije je privredni rast, uz očuvanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, zaključio je Siniša Mali.