Razmena teritorija i priznanje

|   Info
Razmena teritorija između Srbije i Kosova treba da bude na pregovaračkom stolu, a na kraju tog procesa Srbija bi morala da prizna Kosovo, izjavio je za Radio Slobodna Evropa član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Džordžtaun Univerziteta Čarls Kapčan.
Foto: YouTube printscreen

 

Izvor: FoNet, Radio Slobodna Evropa

"Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije od odvajanja Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi", smatra Kapčan.

Dodaje da bi na kraju tog procesa Srbija morala da prizna Kosovo.

"Srbija treba da se otrgne prošlosti i sklonosti ka istorijskim žalopojkama. Zbog toga smatram da razmena teritorija treba da bude na pregovaračkom stolu. Ako pripajanje severa Kosova pruža srpskoj vladi i narodu osećanje da su 'sačuvali obraz' u dovoljnoj meri da bi priznali nezavisnost Kosova – onda smatram da se to mora učiniti jer je to korak napred ka dugotrajnoj stabilnosti i miru na Balkanskom poluostrvu", istakao je Kapčan.

On smatra da je u nekim trenucima tokom razgovora Vučića (Aleksandar, predsednik Srbije) i Tačija (Hašim, predsednik Kosova) bilo je znakova napretka, pre svega o razmeni teritorija tako što bi se deo severnog Kosova pripojio Srbiji u zamenu za deo Preševeske doline.

Međutim, dodaje, ta ideja je potisnuta delimično zbog protivljenja premijera Haradinaja (Ramuš, premijer Kosova u ostavci), zatim Nemačke i drugih evropskih centara.

"Sada, u situaciji kada nema pomaka, odnosno 'vetra u jedra', zbog reakcije Srbije na carine koje je uvelo Kosovo – smatram da razmena teritorija treba da bude na stolu. Naime, ako može da otvori put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, uprkos izvesnog rizika po region zbog insistiranja drugih za prekrajanjem granica po etničkim linijama, onda ovaj predlog pruža u najmanju ruku jednu opciju više za izlazak iz ćorsokaka."

Kapčan ne misli da je to politički ili moralno neprijatnije nego što je odvajanje Kosova od Srbije, što je, takođe, bilo prekrajanje granica duž etničkih linija.

"Naravno, to bi iziskivalo pristanak građana Srbije i Kosova, a to nije izvesno, pre svega sa kosovske strane. Međutim, EU i SAD treba da nastave da insistiraju na nastavku pregovora Beograda i Prištine, jer je normalizacija odnosa nužna, a Kosovo koje je de facto nezavisno, treba da to postane i de jure, da bi se ostvario dugotrajni mir na Balkanskom poluostrvu", rekao je Kapčan.

Ponovio je da pozitivan efekat normalizacije odnosa između Srbije i Kosova nalaže da se krene napred bez obzira na moguće rizike koje takvo rešenje može da izazove u BiH i možda u Makedoniji zbog tenzija između Makedonaca i Albanaca - kao posledica razmene teritorija.

"U slučaju Kosova i Srbije, to tolerisanje odstupanja od standardnih normi doprinelo bi većoj stabilnosti, ocenio je Kapčan i dodao da bi u slučaju BiH, otcepljenje Republike Srpske imalo destabilizirajući efekat. Zbog toga međunarodna zajednica treba odlučno da se suprotstavi toj opciji", ukazao je Kapčan.

Navodeći da nije siguran da postoji jasan stav američke vlade o razmeni teritorija i da se mnogi američki diplomati protive tom rešenju, pa je teško reći kakva je zvanična američka politika o ovom pitanju, ali da ako se ukinu carine i počne dijalog, SAD bi se moglo direktnije uključiti u nastojanju da se postigne sporazum.

"Dakle, skeptičan sam da će se Trampov tim direktnije angažovati i preuzeti vodeću ulogu oko ovog pitanja jer ga ne doživljava kao prioritet. To znači da je lopta i dalje u evropskom dvorištu", zaključio je Kapčan.