Izvor: FoNet

Usvojen je predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predlaženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Predloženim izmenama i dopunama pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja, navodi se u saopštenju.

Vlada je usvojila i predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.

Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.

Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu.

U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.

Na sednici je usvojen i izmenjen i dopunjen Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim se, između ostalog, predlaže povećanje maksimalne površine obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20 na 100 hektara za koje može da se ostvari pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju.

Ovim izmenama povećan je minimalni iznos premije za mleko sa 10 na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara.

Izmene Predloga zakona predviđaju i mogućnost da lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu, prijavi nadležnom ministarstvu katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.