Izvor: FoNet

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak, koji seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.

Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva, dok se u smederevskim selima ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane, jer je trebalo da padne na istok, a onaj ko je sekao badnjak, trudio se "da se drvo ne muči", odnosno da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri.

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.

Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta i tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću, a domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori: "Dobro veče badnjače!".

Foto: televizija Kopernikus

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.

Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera.

Na treći dan Božića, na praznik svetog Stefana, ova slama se po običaju nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolizuje žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao.

Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, u Vitlejemskoj pećini. Kad unosi badnjak u kuću, domaćin tada kaže "Hristos se rodi", a svi ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi".