Izvor: FoNet, RTS, Politika

"Pitanje iskopavanja litijuma u Srbiji je previše isplotizovano... Meni je potpuno jasno da je narod u ovom momentu jako zbunjen sa potpuno oprečnim informacijama koje dolaze sa raznih strana", rekla je dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Ona je ukazala i na to da mnogo informacija o iskopavanju litijuma plasiraju ljudi koji, zapravo, nemaju nikakve veze sa rudarstvom i sa geologijom.

"Treba ostaviti struku da završi svoj posao. Znači ne samo rudare, nego pre svega kolege sa Mašinskog, Tehnološkog, sa svih ostalih drugih fakulteta koji učestvuju ili koji pomažu kao konsultanti u izradi jednog vrlo ozbiljnog projekta", rekla je Biljana Abolmasov.

Ona je istakla i da je Rudarsko-geološki fakultet ove godine upisao rekordno mali broj studenata upisao, svega 25 odsto u odnosu na predviđeni broj budžetskih studenata.

"Zamislite, hidrogeologija, koja se pre svega bavi vodosnabdevanjem i zaštitom podzemnih voda, upisala je svega četiri studenta na budžetu. Da li mislite da će za pet godina imati ko da radi u našoj struci? Mi stručnjake ne možemo da uvozimo", upozorila je dekanka.

Prošle sedmice Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu sa drugim srodnim fakultetima, institutima i komorama potpisao je i zajedničko saopštenje sa zahtevom za očuvanje rudarsko-geološke struke od političkih uticaja.

“Pre svega apelujemo na to da Rudarsko-geološki fakultet i rudarstvo i geologija nisu samo litijum. Znači naša istraživanja su usmerena i na istraživanje za vodosnabdevanje, i za izgradnju auto-puteva, i za izgradnju zgrada, za izgradnju brana, mostova, tunela. Znači, bez geoloških istraživanja ne možemo da živimo“, rekla je Abolmasov.

Ona tvrdi i da geološka istraživanja, odnosno istraživanja bušotina, ne zagađaju životnu sredinu.

“Znači, svako ko to kaže priča neistinu. Treće, naša struka apsolutno nije politizovana. Znači, naša struka ima dugu tradiciju i ona je osnova industrije svake zemlje. I na to treba imati u vidu kada pričamo o takvom načinu. Zamislite da smo svu ovu raspravu vodili kada je trebao da se izgradi Đerdap 1 i Đerdap 2, ili da se otvore Kolubarski kopovi. Znači, da li bismo danas imali struju, s obzirom na to da se iz površinskih kopova dobija 75 odsto energije?“, upitala je Abolmasov.

Sličnog stava je i inženjerka rudarstva Elena Klarići, koja je u izjavi za današnje izdanje "Politike" navela da moderne tehnologije drastično smanjuju opasnost pri rudarenju.

"Internacionalne norme i propisi su jako striktni i rudarske kompanije ne mogu opastati ako ne poštuju sve mere zakone o sigurnosti i zaštiti, što čovekove, što životne sredine. Ne samo u Srbiji, rudarstvo i rudarska industrija imaju jako bitnu ulogu u poboljšanju čovekove okoline", navela je Elena Klarići.