Izvor: Tanjug

Reč je o dokumentu "Model makroekonomskih projekcija za testiranje dugoročne održivosti duga i performansi rasta".

Strane direktne investicije (SDI), prema tom dokumentu u bruto domaćem proizvodu iznose 6,2 odsto, a projekcije kažu da će se usled očekivanog snažnog rasta BDP-a njihov udeo do 2027. spustiti na šest procenata, dok će 2030. iznositi 5,8 odsto.

"Udeo SDI se smanjuje u periodu nakon 2019. i zbog mogućeg odliva profita", navodi se i dodaje da će u istom periodu ukupni iznos deficita tekućih transakcija iznositi oko 26,6 milijardi evra, pri čemu se nije računalo na eventualne donacije.

Udeo bruto fiksnih investicija u osnovne fondove biće, navodi se, ostvaren ukoliko njihov prosečni godišnji realni rast bude iznosio 8,5 odsto, a vrednost tih investicija bi u 2030. godini trebalo da iznosi skoro 27 milijardi evra.

Pri tome bi se udeo bruto domaće štednje u ukupnim investicijama, sa procenjenih 38 odsto u ovoj godini popeo na 47,3 procenta u 2023. i na 61,3 odsto u 2030. godini.

Stepen otvorenost neke ekonomije meri se i odnosom spoljne trgovine prema BDP-u (udeo zbira izvoza i uvoza u BDP-u) koji beleži rast sa 104,5 procenata u 2018. na 128 odsto koliko bi trebalo da iznosi 2030. godine, što prema oceni iznetoj u dokumentu, ukazuje na visok stepen otvorenosti ekonomije u projekcionom periodu.

Ključna pretpostavka u osnovnom scenariju ove analize jeste "usidravanje" deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom i smanjenje udela deficita tekućih transakcija platnog bilansa u BDP, samim tim, i umereniji rast unutrašnje tražnje i potrošnje.

Ove godine je projektovano da bi do 2021. stopa BDP mogla da iznosi 4,5 procenta, nakon čega bi u narednim godinama (od 2022.) ovaj rast iznosio pet procenata, navodi se u projekciji.

Prema ovoj dinamici rasta, do kraja 2030. godine, vrednost BDP-a Srbije dostigao bi oko 91 milijardu evra.