Izvor: BETA

Političari i analitičari u Evropskoj uniji su podeljeni oko toga da li je sasvim u pravu francuski predsednik koji na to upozorava uoči obeležavanja stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu.

U analizama se ocenjuje da je to posledica neverice i razočaranja širokih slojeva građana u demokratske snage i vlade koje nisu u stanju da Evropsku uniju izvuku iz još uvek ozbiljnih kriza, od "Bregzita", ilegalne imigracije, terorizma, neoporavka od ekonomske krize, pa do nemoći da se vidi hoće li biti ojačana zona evra kao okosnica EU.

Mnogi misle da je tačno da iz svih tih razloga jačaju ekstremističke, krajnje desničarske snage, da jeste vidljiva podela unutar država Unije koje ne žele da više prenesu, ili čak žele da delom vrate prenesene sektore nacionalnog suvereniteta na ustanove EU da bi odbranili identitet, naročito kad je reč o imigraciji, i nacionalne interese svojih građana.

Ali se ocenjuje i da je jako teško govoriti da iza "populističkih", kako su obeleženi, vladajućih političkih krugova posebno na istoku Unije ili u Italiji stoje neonacističke ili profašističke snage, zamisli i programi, iako je činjenica da poljska, mađarska ili italijanska vlada delom ne uvažavaju ekonomska pravila ili vladavinu prava.

Prema istraživanju Evropske komisije, većina žitelja EU je zadovoljna životom u Uniji, iako podvlače da "Evropa mora štititi svoje građane".

A ni ustanove u Briselu, ni političari širom Unije ne spore da veliki strah među građanima posebno vlada zbog gorućeg problema ilegalne imigracije i nejasnoće kako će se evropska 28-orica izboriti s posledicama globalizacije i nanovo uzburkanih svetskih odnosa, odnosno neće li EU iz toga svega izaći kao gubitnik.

Makron je danas krenuo u četvorodnevni obilazak mesta velikih bitaka u Prvom sveskom ratu, vojnih grobalja i spomenika s vidnom željom da se predoči kakva katastrofa i tragedija za evropske narode je bio taj rat, što će u Parizu 11. novembra i svetu poručiti na paradi i svečanosti zajedno sa vođama država pobednica.

Francuski predsednik je, uz upozorenje da u Evropi podeljenoj strahom, posledicama ekonomske krize i povlačenjem u nacionalne okvire, može da se izrodi nadiranje nečega sličnog nacizmu, predočio da "treba sačuvati glavu, biti pametan, znati kako se odupreti, noseći demokratsku i snagu (francuske) Republike", a to znači temelje demokratije, ljudskih i građanskih prava.

Među oštrim kritičarima političara i vladajući snaga koji samo "opisuju stanje" i svu krivicu svaljuju na "populiste" i ekstremiste, a zaziru da uđu u uzroke nerešenih kriza i podela u Uniji, je i poznati uvodničar francuskog lista Figaro Ivan Riufol koji ionako nije naklonjen Makronu i koji smatra da je u Evropi reč o "pobuni naroda protiv utopija".

Isto kao i neki drugi komentatori, uvodničar pariskog lista čak vidi istu crvenu nit te "narodne pobune" u dolasku na vlast kako američkog predsednika Donalda Trampa, tako i brazilskog Bolsonara, Orbana u Mađarskoj, Salvinija u Italiji, a ne odustaje ni od procene da je nešto slično bio i referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU.

U mnogim analizama se ukazuje da su mnoge populističke snage došle na vlast ne toliko zbog njihovih konkretnih programa, već iz protesta zbog nadmenosti potrošenih ustaljenih političkih elita koje su se smenjivale decenijama na vlasti, a okorele su u korupciji, birokratskim vladavinama, nepotizmu… što se posebno videlo u Italiji, a sad i u Brazilu.

To dokazuju, kako se primećuje, porazi nekad istorijskih snaga, poput socijalista u Evropi , ali i problemi i podele unutar desnice, o čemu svedoče i izborni neuspesi demohrišćana i kancelarke Angele Merkel koja je primorana da se delom već sad povuče s vlasti, a to samo slabi snage koje žele jačanje Unije i za to nužni "nemačko-francuski motor".

Angeli Merkel zameraju to što je odluku, što je platila i gubljenjem vlasti, o otvaranju ne samo nemačkih, već i granica EU za haotični ulazak milion izbeglica s bliskog istoka donela bez ikakvih konsultacija s partnerima u EU, ali ni u samoj Nemačkoj.

Posledica je nagli prodor "populista" i ekstremista u Nemačkoj i celoj Evropi.

Sad je nastalo neko zatišje pred buru, nove izbore za Evropski parlament, zbrka među političkim snagama širom EU i, kako primećuju neki analitičari, kancelarka Merkel odlazi s vlasti a nema nove generacije lidera u Uniji koji bi se pridružili Emanuelu Makronu.

Francuski predsednik jeste izneo planove za jačanje zone evra i ustanova Unije, uz stav da će buduća EU biti ustrojena u "tri kruga" i ulazak novih članica stavljen na stranu, a to je samo delom naišlo na podršku ostalih u EU i uzdržanost Berlina.

U osvrtima medija i analitičkih instituta u Uniji preovladava zaključak da uprkos populističkom i naletu ekstremista, koji su prodrli u parlamente i vlasti i u donedavno stabilnoj Skandinaviji, sada na stolu za promišljanje u EU nema "ni dijagnoze, niti jasnog plana za delovanje da bi se zajamčilo da na kraju prevladaju naša načela".