Izvor: FoNet

EK je izrazila posebno očekivanje da će Srbija u 2025. godini ubrzati rad na sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, kao i na obezbeđivanju zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije, te da će učiniti kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama.

Iako je Vlada Srbije, kako je navedeno, nastavila da članstvo u EU proglašava strateškim ciljem, prevremeni parlamenatarni izbori i prekid u funkcionisanju Vlade i Skupštine usporili su napredak reformi.

Potrebna je jaka politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim angažovanim institucijama kako bi Srbija mogla da ubrza rad na ispunjavanju svojih ciljeva za pregovore o pristupanju EU, navedeno je u izveštaju, u kojem je naglašeno i da vlasti Srbije i dalje prioritetno moraju da preuzmu mnogo više odgovornosti za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o procesu pridruživanja Srbije EU, kao i za suzbijanje dezinformacija u nacionalnim medijima.

EK je konstatovala da je Srbija nastavila da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, ali je naglasila da treba da nastavi da usklađuje svoje zakonodavstvo kako bi postigla punu usklađenost sa SSP.

Povodom dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, navedeno je da su se obe strane obavezale da će u potpunosti sprovesti sve obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o normalizaciji i Aneksa za njegovu primenu postignutog 2023. godine. EU očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada u Banjskoj 2023. godine.

EK je konstatovala i da se Srbija, nakon ruske invazije na Ukrajinu, uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, uključujući i Generalnu skupštinu UN, te da je nastavila da sarađuje sa EU na zaobilaženju sankcija i pružanju finansijske i humanitarne podrške Ukrajini.

Međutim, kako je navedeno, još uvek nije usklađena sa bilo kojim restriktivnim merama protiv Rusije, kao ni sa većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju.

Srbija je pritom, kako je navedeno, održala odnose sa Rusijom na visokom nivou i intenzivirala odnose sa Kinom, otvarajući time pitanja o svom strateškom pravcu.

U okviru pregovaračkog okvira EU-Srbija, od Srbije se očekuje da progresivno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući i restriktivne mere.

U izveštaju je ocenjeno i da se Srbija aktivno angažovala u primeni novog Plana rasta za Zapadni Balkan i da su u tom pogledu učinjeni značajni napori na postepenoj integraciji. EK je dodala da je Srbija 3. oktobra usvojila Reformsku agendu predviđenu Planom rasta.

EK je u delu izveštaja koji se odnosi na pojedinačne klastere i njihova poglavlja navela da Srbija u Klasteru 1, koji se odnosi na osnove procesa pristupanja, odnosno na demokratiju, treba konkretno da unapredi izborni sistem i nastavi njegove reforme. Od vitalnog značaja je, kako je naglašeno, da sve preostale nedavne preporuke OEBS/ODIHR i tela Saveta Evrope budu u potpunosti sprovedene, u transparentnom i inkluzivnom procesu i to znatno pre novih izbora.

Što se tiče funkcionisanja pravosuđa, ocenjeno je da je ostvaren ograničen napredak, posebno u donošenju podzakonskih akata uz zakone kojima se sprovode ustavni amandmani.

Međutim, kako je navedeno, neopravdani pritisak na pravosuđe i dalje izaziva zabrinutost.

Ukazano je, između ostalog, da treba da se popune četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu, te da Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina.

Posebno je ukazano na potrebu napretka u borbi protiv korupcije, koja je, kako je ocenjeno, rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Takođe postoji potreba za snažnom političkom voljom da se efikasno rešavaju pitanja korupcije na visokom nivou.

Što se tiče slobode izražavanja, ocenjeno je da nije postignut napredak u odnosu na preporuke od prošle godine, koje stoga ostaju na snazi.

Srbija bi u narednoj godini, kako je navedeno, posebno trebalo da implementira nove medijske zakone, poštujući njihovo slovo i duh, uključujući nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), izbor novih članova Saveta REM i izmene zakona kako bi se rešila preostala pitanja u usklađivanju sa evropskim standardima i najnovijim pravnim tekovinama EU.

Što se tiče Poglavlja 24, koji se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost, ocenjeno je da je napravljen određeni napredak, imajući u vidu aktivnosti u vezi sa upravljanjem mešovitim migracionim tokovima ka EU, usvajanje Programa za borbu protiv trgovine ljudima, ali je ukazano da vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena sa viznom politikom EU.

U borbi protiv organizovanog kriminala, kako je ocenjeno, ostvaren je ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, te da vlasti nastavljaju da aktivno sarađuju sa međunarodnim organizacijama, posebno u vezi sa trgovinom drogom i borbom protiv organizovanih kriminalnih grupa.

Ocenjeno je, međutim, da nije bilo dovoljno istraga i krivičnog gonjenja za napade 2023. ngodine a severu Kosova, zbog čega većina prošlogodišnjih preporuka još uvek nije sprovedena i ostaje na snazi.

Što se tiče Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, Srbija je u većini poglavlja dobila ocenu da je "umereno pripremljena", te da stoga prošlogodišnje preporuke ostaju na snazi. Isto važi i za Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, gde je u poglavljima konstatovan "ograničeni" ili "određeni" napredak u odnosu na ranije preporuke, koje stoga ostaju na snazi.

Što se tiče Klastera 4, odnosno Zelene agende i održivog povezivanja, konstatovan je ograničen napredak u pogledu saobraćajne politike i energije, "određeni napredak" u odnosu na transevropske mreže, a "dobar napredak" u oblasti životne sredine i klimatskih promena, gde je pomenuta zakonska regulativa o upravljanju otpadom, integrisane dozvole za kontrolu industrijskog zagađenja, usvajanje Programa prilagođavanja klimatskim promenama i Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

U pogledu Klastera 5, koji se odnosi na resurse, poljoprivredu i koheziju, u većini poglavlja ostaju na snazi prošlogodišnje preporuke, kao i u pogledu Klastera 6, koji se odnosi na Spoljne odnose.

Između ostalog, Srbija mora da ojača kapacitet da se uhvati u koštac sa ključnim izazovima u trgovinskoj politici. Preporuke EK iz prošle godine nisu sprovedene i ostaju uglavnom na snazi, navedeno je u izveštaju, u kojem se posebno ukazuje na potrebu ukidanja neopravdanih trgovinskih ograničenja i uzdržavanje od uvođenja novih, usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima.

Prema oceni EK, Srbija u Poglavlju 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) nije postigla napredak, a neke od njenih aktivnosti i izjava bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

EK je izrazila "stratešku zabrinutost" povodom nastavka održavanja odnosa Srbije na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, te intenziviranja odnosa sa Kinom, uključujući i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini.

Srbija bi u narednoj godini posebno trebalo da: prioritetno poboljšati svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Takođe, treba da nastavi intenziviranje aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja svoje teritorije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, kao i da uloži kredibilne napore da se zatvori prostor za stranu manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, kao i da preduzme mere za izgradnju društvene otpornosti na njih i druge oblike hibridnih pretnji.