Izvor: FoNet

Objava rata usledila je tačno mesec dana posle atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, koga je 28. juna 1914. ubio pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip.

Austrougarska je Srbiji rat objavila telegramom, koji je vlastima u Beogradu uputio ministar inostranih dela te carevine grof Leopold Bertold.

"Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom", pisalo je u telegramu.

Originalni dokument objave rata Austrougarske Srbiji nalazi se i čuva u Državnom arhivu Austrije, a Unesko je 2015. godine taj dokument upisao u Međunarodni registar "Sećanje sveta".

Nakon objave rata Austrougarske Srbiji, usledio je niz ratnih objava između velikih sila i do kraja avgusta 1914. u ratu je već bio veći deo Evrope.

Prvi svetski rat je trajao do 1918. godine i u njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila.

Sile Antante su na početku činile Srbija, Crna Gora, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Japan. Centralne sile su pre početka rata činile Nemačka, Austrougarska i Italija, koja je zbog Londonskog ugovora od 26. aprila 1915. godine, kojim je za Italiju predviđen deo Dalmacije, Istra, Gorica, Kvarnerska ostrva i Dodokanezi, pristupila silama Antante.

Osmansko carstvo se pridružilo Centralnim silama oktobra 1914, a godinu dana kasnije to je uradila i Bugarska. Sjedinjene Američke Države ulaze u rat 6. aprila 1917, posle objavljivanja Cimermanovog telegrama, kojim dobijaju povod. Rumunija pristupa Antanti 1916. kada je potpisan Bukureški sporazum.

Grčka je na početku rata bila neutralna, ali 1917. pristupa strani Antante. Do završetka rata, od evropskih zemalja Holandija, Švajcarska, Španija i skandinavske države su ostale zvanično neutralne.

Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvećih ratova u istoriji. Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.

Prvi svetski rat poznat je i pod imenima Veliki rat i Svetski rat (do izbijanja Drugog svetskog rata) i vodio se na nekoliko ratišta koji su presecali Evropu.

Zapadni front se odlikovao sistemom rovova i utvrđenja koje je odvajala ničija zemlja. Ova utvrđenja su se prostirala dužinom većom od 600 km. Zapadni front prostirao se od Antverpena na severu do neutralne Švajcarske na jugu.

Na Istočnom frontu, koji se vodio na dužini od 1.600 km, velika prostranstva istočnoevropskih nizija i ograničena železnička mreža nisu omogućile da se ovde razvije stanje kao na Zapadnom frontu, iako su sukobi bili podjednako žestoki.

Pored toga, žestoki sukobi su vođeni na Balkanskom, Bliskoistočnom i Italijanskom frontu, a neprijateljstva su se odvijala na moru, i po prvi put, u vazduhu.

Rat je okončan potpisivanjem nekoliko mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir 28. juna 1919, iako su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom 11. novembra 1918. godine, što se uzima kao datum završetka Velikog rata.