Oni koji ga pamte po dobru sećaju se priče o svinjskoj glavi i sankanja u drvenoj karlici, sleta i štafeta za Dan mladosti, pokreta Nesvrtanih, socijalizma i radničke klase, bratstva i jedinstva, ORA...

Za njih je Tito bio ljubimac sveta, najveći sin naroda i narodnosti za čijeg doba su imali bezbrižno detinjstvo i mladost, siguran posao i platu, plavi dres i crveni pasoš u džepu sa kojim su mogli svuda u svet, a vraćali su se uvek u Jugu.

Sa druge strane za neke je asocijacija na Tita - Goli otok, Ustav iz 1974., crveni revolucionar, ubica i anarhista, čovek ukradenog identiteta, špijun i zatvor zbog vica ispričanog u kafani u kome se i ne spominje drug Stari.

Ako izuzmemo ekstreme od onih koji su Tita smatrali "drugim ocem" i one koji su u njemu videli "najvćeg zlikovca" danas ga nostalgično pamte samo oni koji su odrastali u zlatnom dobu jugoslovenskog socijalizma '60-'80 godina prošlog veka.

Zaobišle su ih gladne posleratne godine, trumanova jaja, nacionalizacija i čistke posle Inforbiroa. A zapravo to je bilo zlatno doba modernog čovečanstva i... jeftinih kredita. Posle je sve došlo na naplatu.

Gde je Tito naučio klavir

Razne veštine koje su pripisivane Titu obavijene su velom tajni. Zagovornici 'teorija zavera' tvrdili su da je reč o špijunu koji je uzeo identitet Josipa Broza  kaplara austro-ugarske vojske koji je poginuo tokom Prvog svetskog rata.

Drugi pak misle da je bio plemićkog porekla. Drugovi komunisti su tvrdili da je klavir naučio da svira u zatvoru u Lepoglavi.

Sam Josip Broz voleo je da svedoči o sebi, na šaljiv način. Tako je u jednom od razgovora za televiziju sam odgonetnuo kako je savladao klavir.

"Blizu mesta gde sam odrastao, učitelj je imao kuću. Imao je dve kćeri, zbog čega sam voleo svraćati. Tu sam malo naučio svirat klavir", objasnio je Tito.