Izvor: FoNet, RTS

Iako najavljen za sredinu aprila, godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji i drugim zemljama Balkana biće objavljen tek 29.maja.

To se tumači kao znak da neke zemlje članice vide proširenje na Balkan kao rizik na unutrašnjem planu, uoči izbora za Evropski parlament.

Srđan Cvijić iz briselskog Instituta za otvoreno društvo ukazuje da kod nekih zemalja postoji i nedostatak interesa za region.

Prema njegovoj oceni, tu nije samo reč o odlaganju godišnjih izveštaja, već i o tome da lideri Zapadnog Balkana neće biti pozvani da prisustvuju EU samitu u Sibiu za vreme rumunskog predsedavanja.

I dok zemlje članice neće da rizikuju sa temom proširenja uoči izbora, odlaganje izveštaja moglo bi da poremeti očekivani kalendar događaja.

Kako objašnjava dopisnik RTS iz Brisela Dušan Gajić, za odluku o broju novih poglavlja u prgovorima sa Srbijom sredinom juna, na raspolaganju će biti samo dve ili tri nedelje.

Srbija ima pet poglavlja u proceduri odlučivanja, a do sada je za vreme jednog predsedavanja otvarala najviše dva.

Lakmus papir za stanje proširenja u junu biće odluka o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom, koja nije izvesna, uprkos sporazumu sa Grčkom.

Situaciju bi mogli da zakomplikuju i rezultati izbora, s obzirom na to, kako predviđa Cvijić, da "nećemo imati, kao do sada, solidnu većinu dve najveće političke grupe, narodne partije i socijalista".

Prema njegovoj prognozi, "moraće možda da uđu treća i četvrta politička grupa u tu jednačinu, što bi značilo možda odgađanje formiranja nove Evropske komisije".

Sadašnja Evropska komisija usvojila je Strategiju sa Balkan, u kojoj se prvi put pominje 2025.godina, kao rok za članstvo Srbije, ali taj dokument nije do sada preokrenuo dinamiku proširenja.

Prema objašnjenju Srđana Majstorovića, predsednika Upravnog odbora Centra za evropske politike iz Beograda, države članice nisu potvrdile taj dokument, već su ga primile k znanju.

Samim tim, ostavljena je određena nedoumica oko budućnosti Strategije, napominje Majstorović i konstatuje da to ima posebnu snagu.

On, pri tome, misli na skorašnje izbore za Evropski parlament i biranje nove Evropske komisije, pa je pitanje koliko će ovakav dokument imati uticaj na politiku buduće Komisije.

Zato će sastav i organizacija nove Evropske komisije, posle izbora, biti važni i za Balkan, posebno pitanje hoće li postojati poseban resor za proširenje i ko će ga preuzeti od sadašnjeg komesara Johanesa Hana.