Izvor: FoNet

Načelnik Sektora za vanredne situacije (SVS) MUP Srbije Luka Čaušić ukazao je na činjenicu da je u Srbiji za više od 13 odsto povećan broj požara na otvorenom u odnosu na prošlu godinu, a da su, u istom danu kad ih je bilo najviše, bile i rekordne padavine.

To je nešto što se nije ranije dešavalo, rekao je Čaušić i poručio da se zato građani moraju  pripremiti na ono "što će nam se dešavati sve češće i sve jače".

On je objasnio da je MUP učininio mnogo u pogledu podizanja kapaciteta SVS, ali još dodatno mora da se unapredi preventiva, u koju treba da budu uključeni svi segmenati društva, uz neophodno ukrštanje teorija i saznanja sa terena.

Direktor Srbijavoda Goran Puzović naglasio je da od poplava u maju 2014. nije bila nijedna mirna godina koja se tiče te nepogode, ni u Srbiji ni u svetu.

Klimatske promene su naša sadašnjost i budućnost, a naš zadatak je da ih svedemo na minimum, konstatovao je Puzović, uz ocenu da je u Srbiji posle poplava 2014. godine "došlo do otrežnjenja i prepoznavanja" te elementarne nepogode.

Od tada je, precizirao je on, završeno 750 gradilišta na odbrani od poplava, u 103 opštine, a neki radovi su još u toku.

Posle tih poplava uskladili smo povezivanje svih nadležnih institucija države, po vertikalnom i horizontalnom nivou, kao i lokalne samouprave, i sada znamo šta radimo, naveo je Puzović.

Šef 3. sektora operacija delegacije EU u Srbiji Sakelaris Hurdas poručio je da svi treba da udruže snage kako bi se smanjile posledice rizika i na lokalnom i na nacionalnom nivou, uveli mehanizmi za prevenciju, kao i mere za oporavak od posledica, a da se građani na vreme obaveste o rizicima.

On je nagovestio da će EU nastaviti da pomaže Srbiji u izgradnji naconalne otpornosti za krize nastale elementarnim nepogodama, i napomenuo da je za projekat koji je danas predstavljen, odvojeno 14,1 miliona evra, a od 2014. godine do sada je EU uložila 250 miliona, kako bi se obnovile posledice poplava.

Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP u Srbiji Anas Karman pohvalio je izradu baze podataka o rizicima od elementarnih nepogoda, koju je uradio Republički geodetski zavod, ocenivši da će registar mnogo pomoći građanima i potencijalnim investitorima.

Direkotr RGZ Borko Drašković rekao je da je izrada registra "kruna rada te institucije", jer su u njoj geoprostorni podaci, koje će moći da koriste svi državni organi, kao i građani, i to će pomoći da imaju odlučivanje zasnovano na dokazima.

Sadržani su svi geoprostorni podaci, standardizovani na poseban način i daju prave informacije. Ako imate dobro koncipiran registar, onda možete da predupredite nepogode, istakao je on.

Prema njegovoj oceni, Srbija može da bude ponosna na taj registar, koji se oslanja na digitalnu platformu Geosrbija, jer sadrži "najveći set podataka koje neka zemlja na svetu ima, sličnijeg registra na svetu nema".