Izvor: RTS

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da bi konačan nacrt izmena Krivičnog zakonika trebalo da bude poznat u narednih mesec dana.

Kako je rekla, Krivični zakonik je jedan od najtežih zakona i izmene su obimne, a uporedo se rade i izmene i dopune drugih zakona.

Kuburovićeva ističe da radna grupa vredno radi, da je na njenom čelu profesor Zoran Stojanović, a da su u njoj predstavnici tužilaštva, sudova, MUP-a, Fondacije "Tijana Jurić" i Autonomnog ženskog centra.

Ministarka ističe da je bilo nekoliko inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika i da nije reč samo o blagoj kaznenoj politici. Dodaje da je možda najveća izmena uvođenje doživotnog zatvora na inicijativu Fondacije "Tijana Jurić".

Na inicijativu Autonomnog ženskog centra, Krivični zakonik se usklađuje sa Istanbulskom konvencijom o borbi protiv nasilja nad ženama i decom.

Nela Kuburović kaže da doživotni zatvor postoji u mnogim zemljama Saveta Evrope i EU, sa izuzetkom zemalja kao što su Španija, Portugalija i zemlje bivše Jugoslavije.

Ističe da je reč o jednoj od najstrožih kazni koja bi trebalo da deluje preventivno, a da bi delovala preventivno, onda mora da se izriče.

Kako dodaje ministarka, ukoliko kazne nema u praksi, onda ne može ni da postoji prevencija, pa ako počinilac nekog dela zna da će biti na slobodi nakon kraćeg perioda, to neće delovati na njega.

Kada je reč o uslovnom otpustu, ministarka kaže da će se pratiti standardi Evrope i da je to različito regulisano u zemljama i da praksa nije ujednačena.

Govoreći o borbi protiv narkomanije, ministarka kaže da je proizvodnja i stavljanje u promet narkotika opasnost za mlade i da je kaznena politika blaga, a kazne se izriču na samoj granici minimuma. Zbog toga će se povećati minimalne kazne.

Prema rečima Nele Kuburović, mnogo toga je urađeno u borbi protiv nasilja u porodici i donet je novi zakon koji je uveo nove mere, novi način postupanja tužilaštava i sudova kao i sektorsku saradnju.

Odgovarajući na primedbe iz javnosti da oštrija kaznena politika neće doneti rezultate, ministarka kaže da to nije tačno i da su mnoge zemlje pooštravanjem kaznene politike postigle efekte. Kao primer navela je Englesku, koja je na taj način rešila problem sa navijačima.

Problem postoji i kod povratnika, kaže ministarka, jer sudovi nisu izricali teže kazne. Zbog toga novi način kažnjavanja predviđa da, ako neko ponovi krivično delo, biće kažnjen minimum polovinom propisane kazne, a u slučaju trećeg ili višestrukog povrata, sa minimum 70 odsto propisane kazne.