Izvor: FoNet

Primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi znači da državni organi, zdravstvene ustanove, banke, škole, fakulteti, trgovinski lanci i drugi subjekti obrađuju lične podatke građana po istim pravilima po kojima se to čini u Evropi.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše zaštitu ličnih podataka građana, kao što su ime, adresa stanovanja, elektronska adresa, matični broj, podaci o zdravstvenom stanju, imovini i drugi podaci, i utvrđuje pravila vezana za obradu tih podataka.

Građani imaju pravo da se upoznaju sa svim aspektima upotrebe njihovih podataka o ličnosti, mogu da traže i dobiju obaveštenje o obradi njihovih podataka koje organ vlasti ili drugi obrađivač poseduje, imaju pravo na uvid u podatke, kao i pravo na izdavanje kopije podataka koji se vode o njima, dodaje se u saopštenju.

Pristanak na obradu podataka može biti samo dobrovoljan, a Zakon predviđa zaštitu građana u postupku pred Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti i sudom.

Proširene su nadležnosti Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, koji sada nadzire i sprovođenje zaštite podataka, postupa po pritužbama, obavlja inspekcijski nadzor preko ovlašćenih lica, nadzire i dozvoljava iznošenje podataka iz Republike Srbije, ukazuje na zloupotrebe prilikom prikupljanja podataka, obavlja poslove međunarodne
saradnje.

Usvajanjem ovog zakona, što je bio jedan od preduslova za zaključenje Sporazuma o saradnji Srbije i Evrodžasta, Srbija je u potpunosti usaglasila svoje zakonodavstvo sa odgovarajućim uredbama i direktivama EU u toj oblasti, dodaje se u saopštenju.