Stojan Ilić (71) rođen je u prokupačkom selu Donje Kordince. Po završetku srednje škole u Sremskoj Kamenici, došao je u tadašnje Svetozarevo da radi kao policajac. Tu je radio sve do 1988. godine, da bi godinu dana kasnije prešao u Toronto. Tamo je radio sedam godina u bolnici, a posle je započeo privatni posao vezan za renoviranje kuća i stanova. Iako bi, po nepisanom pravilu, u penzionerskim danima trebalo da odmara, Stojan je otišao u sasvim drugu krajnost i nastavio sa dinamičnim načinom života – počeo je da trči maratone u svojoj 65. godini. Do sada ih je uspešno istrčao 13 - na čak šest kontinenata: u Aziji, severnoj i južnoj Americi, Evropi, Africi i na Antarktiku. 

-Hteo sam na početku da probam i onda sam sebi zacrtao cilj. Ako već nešto radim, želim da moja deca i unuci budu ponosni na mene –započinje sa osmehom Stojan svoju priču.

-To meni znači puno, pogotovo kada napraviš takav uspeh, još u svojoj zemlji i pred svojim ljudima i prijateljima. To je veliko zadovoljstvo. Imao sam prilično bolje vreme od svih ostalih, možda čak i za pola sata, ali konkurencija je konkurencija –rekao je Stojan.

Fizička spremnost i psihička stabilnost jako su bitni faktori u ovom sportu. Kaže, na testu psihičke stabilnosti mnogi padaju, ali on je drugačijeg kova. Trčao je po izuzetno niskim i visokim temperaturama i uvek je uspeo da istraje u svojoj nameri.

-Dok se trči, dolaze krize, pa onda čovek pomišlja zašto je uradio ovo ili ono... Ali, kada istrčiš i pređeš onu liniju, onda odahneš, prođe tih nekoliko trenutaka i kažeš: „Preživeo sam, izdržao sam“. Onda čekaš novu priliku. Faktora ima dosta. Pored fizičke i psihičke stabilnosti, hrana je takođe bitan faktor. U Indiji je bio težak teren, zato što je drugačija nadmorska visina. Tu je bilo teže nego u Beogradu ili Grčkoj. Najizazoviji i najteži maraton je bio na Antarktiku. To je bilo jedinstveno. Mali broj ljudi dobije šansu da ode tamo. Tamo je jedna organizacija i neki ljudi čekaju po nekoliko godina da bi tamo trčali. Ja sam čekao tri: od 2019. do 2022. godine –istakao je ovaj maratonac.

Pozitivne reakcije bliskih ljudi veoma ga motivišu da nastavi u smeru kojim je krenuo – iako u početku nije bilo baš tako.

-Jedno vreme im je bilo smešno, neki su se podsmevali. Međutim, u zadnje vreme ljudi sve više cene, što vidim po medijima. Mnogi ljudi mi čestitaju. Različita su mišljenja, ali većina me podržava i čestitke mi stižu non stop. To je velika motivacija kada vidiš da su prijatelji uz tebe. To je divno –rekao je on.

Stojan ne planira ovde da se zaustavi. Već 19. juna očekuje ga trka u Rio de Žaneiru, a 30. jula i maraton u Australiji. Tako će ispuniti svoj cilj – i moći da se pohvali činjenicom da je trčao na svih sedam kontinenata.

-Unapred se radujem. Već se pitam da li ću i kako ću uspeti. To je nešto u krvi. Počeo sam, hoću da završim i da ispunim taj neki svoj cilj –rekao je Stojan na kraju našeg razgovora, za koga su godine, očigledno, samo broj.

D.M.