Mihajlović: Energetski efikasne toplane deo vizije o zelenoj Srbiji

|   Info
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je u Priboju, gde je počela sa radom nova toplana na biomasu, da je cilj države povećanje energetske efikasnosti toplana i korišćenje goriva koja ne utiču na zdravlje životne sredine.
Foto: Pres služba Ministarstva rudarstva i energetike

 

„Drago mi je da danas mogu da kažem da dva grada u Srbiji, Priboj i Mali Zvornik, imaju toplane koje koriste biomasu. Ponosna sam jer je sve urađeno na vreme, nije bilo kašnjenja. Ovo je važno za sve građanke i građane, ne samo jer se radi o energetskoj samodovoljnosti, pošto će toplane koristiti lokalnu drvnu sečku kao gorivo, već i zbog činjenice da će imati grejanje 24 časa. Takođe, važna je i ekološka slika, jer će zaštita životne sredine od sada biti drugačija. Za Priboj to znači za više od 90 odsto manje sumpor-dioksida i oko 90 odsto manje ugljen-dioksida, što je važno za grad koji je godinama imao problem sa kvalitetom vaduha. U strukturi toplana u Srbiji 10 odsto koristi ugalj, a 10 mazut. To moramo da promenimo, da pređu na OIE. Pored Priboja i Malog Zvornika, gde su danas istovremeno puštene u rad toplane, očekujemo naredne godine i toplanu u Majdanpeku i Novom Pazaru“, rekla je Mihajlovićeva, prenela je pres služba Ministarstva rudarstva i energetike.
 
Vladan Krasavac, načelnik Mačvanskog okruga, zahvalio je na podršci u realizaciji projekata koji se realizuju na teritoriji svih opština.

„Usvajanjem seta zakona, Ministarstvo je definisalo novu energetsku politiku i stvorena je osnova da sve lokalne samouprave imaju pomoć i korist od izgradnje novih toplana. Naša toplana jedna je od dve koje koriste biomasu, drvnu cečku. Sve kontrole su urađene. Hvala Vladi i Ministarstvu i na podršci ovom projektu, ali i na svemu što radimo da postanemo prvi zeleni okrug“, rekao je Krasavac.

Foto: Pres služba Ministarstva rudarstva i energetike

„Otvaranje dve toplane u jeku energetske krize pokazuje rezultate rada potpredsednice Vlade i Ministarstva. Ono što je urađeno u energetskom sektoru u poslednjih godinu dana nije godinama unazad i zajedno idemo ka cilju da do 2050. godine dobijemo bar 50 odsto energije iz obnovljivih izvora“, rekao je Boban Perišić, načelnik Zlatiborskog okruga.

Predsednik opštine Mali Zvonik, Zoran Jevtić, zahvalio je potpredsednici Vlade i Ministarstvu na dosadašnjoj saradnji i istakao da opština i dalje računa na pomoć države.
„U slučaju izgradnje nove toplane, vidi se da opština ne bi mogla da funkcioniše sama bez pomoći drđžave. Ovo je dokaz da Vlada vodi računa o malim opštinama“, rekao je Jevtić.

„Veliki je dan za obe opštine. Najveći benefit je što će sada grejanje biti 24 sata. Biomasu dobijamo iz naše opštine, što će dodatno unaprediti lokalnu privredu“, izjavio je Jevtić.

Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj, rekao je da je završetkom nove toplane rešen problem sa grejanjem.

„Važan projekat za opštinu, jer u celosti rešavamo pitanje grejanja. Današnjim danom smo završili dugogodišnji proces zamene fosilnih goriva biomasom. To će imati ekonomski i ekološki efekat, a u velikoj meri se povećava kvalitet grejanja. Da nismo ovo završili, verovatno bi grad ove sezone ostao bez grejanja“, rekao je on.

„Veliki dan za Priboj. Ovo će za opštinu značiti manje emisije štetnih gasova, a energent koji će koristiti je daleko jeftiniji. Takođe, očekujemo i direktnu ekonomsku korist za lokalnu samoupravu, što je deo nove, efikasnije energetske politike Vlade“, rekao je Krsto Janjušević, narodni poslanik.

Rudiger Hartman, direktor Kancelarije KfW u Beogradu, čestitao je potpredsednici Vlade, Ministarstvu i lokalnim samoupravama na tome što su obe toplane postale operativne na početku grejne sezone.

„Zelena agenda i korišćenje OIE su u fokusu saradnje, o tome je bilo reči u međuvladinim razgovorima. Govorili smo i o novim, zajedničkim projektima vrednim 300 miliona evra, što će biti osnova za saradnju kada je reč o povećanju energetske efikasnosti i korišćenju OIE. Mi smo dugogodišnji partneri i privilegovani smo što imamo ulogu u unapređenju svih ekonomskih i ekoloških standarda. Energetski sektor je ključan u našoj saradnji. Projekti na kojima zajedno radimo vredni su 1,5 milijardi evra“, rekao je on.