Izvor: FoNet

Mihajlović je u video obraćanju učesnicima osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu poručila da predstoje veliki energetski, ekonomski i politički izazovi koji traže zajedničko delovanje i razumevanje, saopšteno je iz njenog kabineta.

Kada je reč o snabdevanju i skladištenju gasa, istakla je da je, bez strateških rezervi, ceo evropki kontinent dodatno osetljiv na unutrašnje i spoljne ekonomske i političke faktore.

"Srbija se, kao i druge zemlje jugoistočne Evrope, suočava sa svim ovim izazovima, možda čak nekad i intenzivnije od zemalja članica EU. Oni se ogledaju u aktuelnom rastu cena prirodnog gasa, a samim tim i poremećaja na tržištu", ocenila je ministarka i naglasila da je veliki izazov dekarbonizacija, jer je prirodni gas važan kao tranzitno gorivo.

"Srbija je diverzifikovala rute, ali moramo da učinimo mnogo i na diverzifikaciji snabdevača - iako Srbija ima dve rute snabdevanja gasom, kroz te gasovode teče ruski gas. Naša strategija, i zato smo ovde, jeste hitna diverzifikacija dobavljača", rekla je ministarka i naglasila da su zato Južni gasni koridor i gasovod TAP kao njegov ključni deo, značajni za zemlje zapadnog Balkana.

Podsetila je da je 1. februara počela izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska koja će, kada bude operativna 2023. godine, našoj zemlji omogućiti da se poveže sa drugim gasovodima i snabdevačima gasa.

"Na ovaj način se otvaraju mogućnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana, iz gasovoda na Južnom gasnom koridoru, ali i iz drugih izvora, kao što je LNG terminal u Grčkoj ili onih koji u perspektivi mogu biti izvor gasa za naš region", navela je Mihajović.

Zaključila je da vizija i strategija Srbije nisu samo interkonekcija Srbija-Bugarska, već i i povezivanje  gasovodima sa svim susedima što je, kako je rekla, siguran put ka političkoj i energetskoj bezbednosti regiona.