Opcije koje menjaju način gledanja televizije

|   Kolumna
Navike u gledanju TV programa se sporo menjaju, a vreme je da se korisnici upoznaju sa mogućnostima kontrole reprodukcije sadržaja.

Autor: Jovan Mirović

Televizija se u zadnjih 10-ak godina dosta promenila kako bi zadržala mesto najpoplarnijeg medija. Internet kao svetski sistem umreženih računarskih mreža sa WWW (World Wide Web) uslugom je za dve i po decenije postao jedan od dominantnijih medija.

Aktuelne informacije sa multimedijalnim sadržajem, velika interakcija korisnika i fenomen društvenih mreža su neki od razloga brzog prihvatanja novog medija. Ostali mediji opstaju zahvaljujući prepoznavanju potencijala Interneta koji koriste u oplemenjivanju svog delovanja. Televizija je već pola veka sastavni deo svakog doma koja je morala da se prilagodi novim zahtevima korisnika. Televizori sa katodnim cevima će postati deo istorije jer će ih nakon većeg kvara sigurno zameniti tanji naslednici. Bez obzira da li je reč u LED ili TFT ekranu sa LED pozadinskim osvetljenjem, tehnološki pomak je očigledan.

Digitalni prenos slike je eliminisao smetnje koje su se javljale kako u etru tako i u analognim kablovskim sistemima. Operatori kablovskih sistema su napravili značajan tehnološki pomak digitalizacijom svojih mreža što je dovelo do povećanja kvaliteta i broja kanala. Neki kabl operatori dodatno praćenje digitalnih programa ne naplaćuju pa je jedino potrebno kupiti televizor ili prijemnik (set-top boks) sa DVB-C tjunerom. Ukoliko TV prijemnik nema DVB-C tjuner, korisnici digitalne programe u kablovskoj mreži mogu pratiti pomoću DVB-C set-top boks-a koji će neki operatori (na primer Kopernikus) ponuditi čak i besplatno (uz aktuelni ili novi ugovor). Digitalizovani prenos etrom i kablom kao i kod IPTV-a (televizija preko Interneta) otvorio je vrata novim mogućnostima koje dobar broj korisnika još uvek ne koristi. Navike u gledanju TV programa se sporo menjaju a vreme je da se korisnici upoznaju sa mogućnostima kontrole reprodukcije sadržaja.

Na već uobičajnim DVB-T2 set-top boksevima postoji USB port na kome je moguće povezati fleš memoriju što će omogućiti snimanje i pauziranje programa. Snimanje TV programa je značajna mogućnost koja je, paradoksalno u jednom periodu postala otežana zbog tehnološkog razvoja. Dok su video rekorderi jedno vreme bili sastavni deo životnog prostora, bilo je dovoljno ubaciti kasetu i snimiti program. Video rekorderi su, kao glomazne mehaničke mašine teške za održavanje, ustupili mesto DVD plejerima koji nisu imali mogućnost snimanja. DVD snimači se nikada nisu omasovili poput video rekordera, pa se snimanje TV programa obavljalo nestandardizovanim hard-disk snimačima i PC računarima sa TV tjuner karticama. Sada je mogućnost snimanja digitalnog signala više nego pojednostavljena, pa je dovoljno ubaciti fleš memoriju u USB port set-top boksa i na daljinskom upravljaču pritisnuti dugme za snimanje.

USB port je prisutan i na satelitskim prijemnicima već duže vreme tako da je i na njima moguće snimati program. Uglavnom je na prethodno nabrojanim prijemnicima koji imaju USB port nakon priključivanja fleš memorije, dostupna još jedna “blagodet” u praćenju TV programa. Reč je o “timeshift” opciji pauziranja i premotavanja sadržaja koja se na nekim uređajima još i zove DVR bafer ili Review buffer. Ukoliko u specifikacijama uređaja stoji ova opcija, moguće je pauzirati emitovanje programa (koji će se automatski snimati) i nastaviti gledanje posle nekog vremena a u toku reprodukcije može se vratiti u "live" mod gledanja. Na nekim uređajima je moguće odrediti maksimalnu dužinu bafiranja a negde će zavisi od slobodnog prostora na fleš memoriji. Poizvođači set-top bokseva su USB port iskoristili za još jednu mogućnost - reprodukciju video materijala. Media plejeri su još uvek traženi uređaji koji rasterećuju računar u reprodukciji AVI, MP4, MKV, MOV fajlova sa titlovima na TV-u. Ovde su uočljivi problemi koji nastaju zbog nedostatka standarda kod medija plejera. Niko nije odredio koje sve formate i karakter setove ugrađeni medija plejer treba da podržava, pa se može desiti da neke fajlove ne može da pusti ili da u titlovima neće prikazati srpske karaktere. Uređaji nekih kabl operatora  formatiraće fleš memoriju priključenu u USB konektor u fajl sistem koji se neće videti iz Windowsa. Snimanje, pauziranje i “timeshift” je moguć ali ne i reporodukcija multimedijalnih fajlova sa PC-ja. Kopernikusov Powerbox HD 1822 DVB-C set-top boks čitaće uobičajne USB particije na kojima će raditi timeshift i snimanje a reprodukovaće i neke multimedijalne fajlove.

EPG - elektronski programski vodič

Još jedna korisna opcija proistekla iz digitalizacije etarskog i kablovskog sistema je elektronski programski vodič ili EPG. Operatori kablovskih i IPTV sistema emituju programski vodič za TV kanale koje prenose a koji se može sastojati i od sličica i kraćih opisa predstojećih emisija. Tako je, osim prvenstvene funkcije najave emisija, moguće podesiti snimanje na priključenu USB memoriju što je jako korisna opcija kada se zbog odsutnosti ne može pratiti predstojeći sadržaj. EPG je uglavnom dostupan kod satelitskih i IPTV operatora kao i u digitalizovanim kablovskih sistemima a tehnički je moguć i preko DVB-T2 etra. DVB-T2 set-top boksevi mogu prikazivati EPG a razloge zbog čega ih većina TV stanica ne emituje treba tražiti u mogućoj nezainteresovanosti istih za ovu opciju i u proceduri dostavljanja najava javnom preduzeću Emisiona Tehnika. Operatori digitalizovane kablovske i IP televizije korisnicima nude još jednu mogućnost - gledanje sadržaja na zahtev (VOD - Video on demand). Reč je o servisu koji korisniku omogućava da odabere i gleda video sadržaj koji je deo ponude operatora. Odabirom opcije VOD na daljinskom upravljaču ili meniju, otvoriće se ponuda filmova, serija ili emisija koju gledalac može trenutno pogledati. Sadržaj ovakvog “video kluba” neki operatori iznajmljuju na period od 48 sati (u kom se periodu može gledati) po ceni koja zavisi od naslova, dok će neki svoju ponudu ustupiti besplatno. Jednu od mogućnosti odloženog gledanja opisali smo kod programiranja snimanja emisija na eksternu USB memoriju uz pomoć EPG-a. Stalno snimanje više TV programa kako bi u svakom trenutku mogli da odaberemo neki od već emitovanih sadržaja teško je i zahtevno realizovati u sopstvenoj režiji. Kabl operatori imaju mogućnosti za realizaciju takavog sistema koji može povećati interakciju i iz osnova promeniti način gledanja televizije. Gledalac je u mogućnost da sadržaj koji se trenutno emituje, za čiji je početak zakasnio (utakmicu, film ili emisiju) pusti iz početka kao i da redom odgleda emisije u nastavcima koje su emitovane prethodnih dana.
Povezivanje platformi je trend koji zahvatio gotovo sve operatore koji pružaju usluge praćenja televizijskih programa. Do skoro su kabl operatori svoje usluge mogli da nude samo u mreži koju su sami izgradili ali im je raširenost brzog Interneta omogućila da svoje usluge ponude i na IPTV platformi. Tako su kabl operatori postali i pružaoci IPTV usluga, dok su IPTV operatori morali da prošire svoju ponudu. Konkurencija čini svoje pa korisnici dobijaju nove mogućnosti poput praćenja TV programa na PC računaru ili mobilnom uređaju.

Ukoliko smo, na primer, korisnici kablovskog sistema, ponudu našeg operatora moćićemo da pratimo i na PC računaru ili mobilnom telefonu. Ukoliko koristimo IPTV usluge i pratimo TV program na televizoru preko set-top boksa, ista ponuda će nam biti dostupna i preko Android aplikacije na mobilnom telefonu ili tabletu. Kao i u slučajevima sa prethodno opisanim servisima, neki operatori će ove usluge naplaćivati dok će ih neki nuditi džabe. Primenjljivost ovih rešenja zavisi od dostupnosti usluga ali i od maštovitosti korisnika. Ukoliko, na primer, već plaćamo IPTV operatoru za paket koji preko njegovog uređaja gledamo na televizoru, mogućnost dodatnog praćenja preko WEB brouzera ili Android aplikacijom možemo iskoristitii na PC-ju, mobilnom telefonu, tabletu ili dodatnom set-top boksu na drugom TV-u.

Proizvođači su ugradnjom LAN (žičanog) ili WiFi (bežičnog) interfejsa omogućili umrežavanje televizora u lokalnu mrežu i pristup Internetu. Takvi televizori sa prefiksom “smart” pristupiće sadržaju na Internetu preko specijalizovanih aplikacija ili čak brouzera. Gledalac će daljinskim upravljačem pristupati vestima i informacijama u grafičkom okruženju koje je znatno funkcionalnije od uobičajnog teleteksta. “Glupi” televizor je krajnje jednostavno “opametiti” nabavkom Android uređaja u obliku set-top boksa ili veće fleške koja se priključuje u HDMI ulaz. Nakon registracije na Google Play-u, na Android TV uređaju je moguće isprobati i druge aplikacije kojima će veliki ekran dati potpuno novi izgled.

Možemo očekivati da će operatori IPTV i kablovske televizije dalje unapređivati svoje servise i ponudu, pa i uređaje koje iznajmljuju svojim korisnicima. Na samim korisnicima je da se upoznaju sa ponudom i servisima operatora ali i mogućnostima televizora i uređaja za prijem. Često prodavci set-top bokseva i televizora ali i tehničari koji instaliraju uređaj prezentuju osnovne funkcije, dok ćemo se sa naprednim upoznati pregledom menija i uputstva za korišćenje.