Najbrojnija predanja su ona koja kažu da je srpski junak Miloš Obilić, bio u lovu, čuo je da nešto šuška, pomislio je da je srna, odapeo je strelu i pogodio. Kada je prišao, video je ranjenog isposnika, koji je živeo, tu blizu današnjeg manastira u pećini. Miloš je tada na rukama nosio ranjenog Zosima, koji je u jednom trenutku rekao Milošu: "Tu me mani i pusti da umrem". Na mestu gde je Zosim izdahnuo, Miloš je, da bi umanjio žalost i greh, počeo da zida manastir. Zatim su došli glasnici Kneza Lazara sa porukom Milošu: "Tu mani zadužbinu, no oma dođi u Kruševac da se posavetujemo ‘oćemo li na Kosovo protiv neprijatelja".

Dva puta je izgovoreno tu mani i manastir je ostao Tuman.

Postoji i treće verovanje, i jedino koje ne dovodi u vezu ni svetog Zosima ni Miloša Obilića niti ranjavanje. Po tom predanju, manstir Tuman ime je dobio po jermenskim trgovcima, jer manstir istoga imena postoji i danas u njihovoj zemlji.

Uz Svetog Zosima, uvek se kaže i čudotvorac. Postoje brojna svedočanstva ljudi o tome kako su posle molitve neki ozdravili, o raznim čudima koja su se desila.

Ovaj manastir ima i najmlađe bratsvo. Većina monaha ima između 30 i 40 godina. Kada su 2014. godine došli ovde na devet kilometara od Golupca, poneli su mladalačku energiju sa sobom, a zatekli su manastir u poprilično lošem stanju.

Na udaljenosti od oko 1 km od manastira duboko u gustoj I drevnoj šumi nalazi se na daleko poznata isposnica Svetog Zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pećine , povezane uskim prolazom. U jednjoj od njih živeo je dok se u drugoj molio prebodobni Zosim. Danas je na mestu molitvene kelije Svetoga Zosima uredjena kapela. U pećinama je sačuvan nakit i one su gotovo nedirnute ljudskom rukom.U crkvi manastira Tuman čuvaju se mošti dvojice svetitelja Prebodobnog Zosima Sinaita i Prebodobnog Jakova Novog. One pocivaju u desnoj I levoj niši u naosu hrama I položene su u dva izuzetno lepa duborezna kivota.

Novinar: Ivana Damnjanović