Izvor: FoNet

Najskuplji kvadrat plaćen je 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan površine 344 kvadratna metra - 2.011.273 evra na Novom Beogradu.

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji beogradske opštine Savskom vencu za 4.802.000 evra, a najskuplje parking mesto plaćeno je 58.400 evra.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2023. pokazuje da je u Republici Srbiji došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu, nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.

Za kupovinu nekretnina u Srbiji korišćeno je ukupno 1,7 milijardi evra, što je za 13 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Od 1,7 milijardi evra, čak 567,6 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnsti zauzima prodaja stanova (962,3 miliona evra), sa učešćem od 58 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za dva procentna poena više nego u drugom kvartalu 2022. godine.

Za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra ili osam odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra (sedam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 94,1 miliona evra (šest  odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 54,4 miliona evra (tri odsto od ukupne vrednosti).

U pogledu načinu plaćanja, samo sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita (pet odsto manje nego 2022.), a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 16 odsto).

Najveći obim novčanih sredstava, i na ukupnom i na delimično regulisanom tržištu, zabeležen je u kancelariji javnog beležnika Srbislava Cvejića i iznosi 89,2 miliona evra, od čega je 71,4 miliona na delimično regulisanom tržištu.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, zaključeno je u kancelariji javnog beležnika Jasne Bojadžievske - 479.

Na delimično regulisanom tržištu, beležnici Cvejić i Bojadžievska dele prvo mesto sa po 258 ugovora.