Izvor: FoNet

Agencija je ocenila da je rejting Srbije podržan kredibilnim makroekonomskim okvirom, relativno niskom inflacijom i višim deviznim rezervama. Fič rejtings ističe i bolje upravljanje, viši nivo ljudskih resursa i bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u Srbiji u odnosu na zemlje sa istim nivoom kreditnog rejtinga.

Kako se naglašava, kreditni rejting Srbije i stabilni izgledi za njegovo dalje povećanje podržani su i pokazanom otpornošću srpske privrede na posledice pandemije, ograničenim rastom javnog duga i poverenjem u perspektive fiskalne konsolidacije u Srbiji.

Agencija  Fič rejtings povećala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 6,3 odsto u 2021. godini sa 5,2 odsto, a u 2022. godini očekuje nastavak visokog rasta od 4,4 odsto.

Fič rejtings konstatuje da je inflacija u Srbiji u prethodnih sedam godina u proseku iznosila dva odsto, što je niže od nivoa inflacije u zemljama sa sličnim kreditnim rejtingom. Imajući u vidu ukupan makroekonomski okvir i aktuelna i očekivana kretanja, očekuje da će inflacija ostati na niskim i stabilnim nivoima i u narednim godinama.

Ocenjuje se da je bankarski sektor ostao stabilan i tokom pandemije, uz očuvanu visoku likvidnost, dinamičnu kreditnu aktivnost i dalji pad učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na 3,6 odsto u junu ove godine.

Agencija naglašava i da su se uslovi finansiranja države dodatno poboljšali nakon uključivanja tri dinarske državne obveznice Srbije u renomirani indeks J.P. Morgana koji obuhvata obveznice zemalja u razvoju. U izveštaju se ocenjuje da javni dug ove godine neće preći nivo od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da će se u naredne dve godine njegovo učešće postepeno smanjivati.

Fič rejtings ističe da su devizne rezerve, koje su na kraju jula ove godine bile na nivou od 14,6 milijardi evra, za 1,1 milijardu evra više u odnosu na kraj 2020. godine.

U izveštaju se navodi i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2020. godini smanjen za 2,6 procentnih poena, a ocenjuje se da će ove godine on i dodatno biti smanjen, kao i da će u naredne dve godine u proseku iznositi 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kao važno navodi se i očekivanje da će deficit tekućeg računa platnog bilansa nastaviti da bude u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, kao što je to bio slučaj i u prethodnih šest godina, navodi NBS.