Izvor: FoNet

Ona je, na konferenciji "Nemamo pravo na zaborav - 28 godina od Oluje" u Pres centru UNS, rekla da se novin ekshumacijama i identifikacijama članovi porodica nestalih mogu samo nadati.

"U Hrvatskoj se slavi takozvana "pobjeda", kada je 250.000 Krajišnika pobeglo sa svojih ognjišta, a mi tugujemo", poručila je ona.

Podsetila je da u mrtvačnicama u Hrvatskoj oko 900 tela čeka na identifikaciju, ali da se ne radi ništa po tom pitanju.  

"Porodice su umorne od čekanja, za njih nema izgovora", istakla je Đukić.

Istoričar Milan Gulić rekao je da su 4, 5. i 6. avgusta 1995. godine područja severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije poslednji put izgledala onako kako su izgledala vekovima, da su tada mnogi poslednji put videli svoj rodni kraj, a neki poslednji put videli svetlost dana.

On je rekao da su nakon toga usledili užasni ratni zločini prema civilima i ratnim zarobljenicima.

Nada se da će podsećanje na to podstaći relevantne adrese da nastave traganje.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović naglasio je da su najteža posledica tih sukoba nerasvetljene sudbine nestalih.

Prema njegovim rečima, problem je što za zločine niko ne odgovara i što se ne pokreću postupci.

"Porodice imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, ali imaju i pravo da znaju ko je odgovoran za to", poručio je Odalović.

Zamenica komesarke za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović kazala je da je nakon pogroma u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji otvoreno više od 700 kolektivnih centara za izbeglice.

Kako je istakla, Komeserijat je krenuo sa podrškom integraciji blizu 40.000 porodica, koje su podržane kroz stambeno zbrinjavanje ili kroz različite ekonomske aktivnosti, ali i pomoć u ostvarivanju kulturnih i drugih prava.