Izvor: FoNet

Saglasnost su, kako se navodi, postigli predstavnici pirotskog „Tigra“, kruševačkog "Trajala", "Kupertajersa", "Eliksira" Prahovo, "Eliksira Enerdži","Balkan progresa", "Kuper standarda" i "Guma centra" i ukazali na nedostatke postojećeg zakonskog rešenja koje se primenjuje već 10 godina, posebno kada je u pitanju visina ekološke naknade koju plaća proizvođač.

"Upozoreno je da ekološka taksa u ovom trenutku stvara veliki trošak, jer u ceni pojedinih proizvoda učestvuje i do šest procenata,  kao i da se deo novca od takse ne vraća u reciklažnu industriju već završava u sivoj zoni", naglašeno je na skupu gumara i predstavnika hemijske industrije.

Sugerisano je kako bi novi sistem trebalo da bude "jednako obavezujući za sve učesnike na tržištu Srbije, a novac prikupljen od ekološke takse trebalo bi da bude korišćen za nove investicije i modernizaciju tehnologija".

"Efikasniji, investicioni sistem upravljanja otpadom, omogućio bi da u produženom veku proizvoda, samo od otpadne gume, na primer, nastane stotinu novih proizvoda. Na taj način, u industrijskoj simbiozi, otpad velikih industrija postaje sirovina za male biznise u gumarskoj industriji, kaže Siniša Mitrović", rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Gumarska industrija Srbije, koja ima veoma visok razvojni potencijal i okuplja  vodeće izvoznike, novim kineskim i i japanskim investicijama kompanije „Šandong Linglong“ (Shandong Linglong Tire) i „Tojo tajers“ (Toyo Tires), ali i širenjem proizvodnje domaćih proizvođača, premašiće jedan odsto učešća u ukupnoj svetskoj proizvodnji pneumatika u svetu, navedeno je u saopštenju PKS.

Kompanije su spremne da investicijama podrže realizaciju rešenja zasnovanih na principima cirkularne ekonomije kako bi se guma kao sirovina vratila u proizvodnju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS.

Otvoreno je i pitanje produžene odgovornosti proizvođača za proizvod koji posle upotrebe postaje otpad, takozvane šeme kolektivnih operatera, ukazao je rekao je direktor „Gumacentra“ Aleksandar Pikula.

On je rekao da bi se kolektivni operater bavio  organizacijom sistema sakupljanja guma i povezivanjem učesnika na tržištu, rešio problem kontrole tretirane gume, otpada koji recikleri ne žele da preuzmu jer ne vide svoj interes, smanjio troškove proizvođačima i omogućio veću novostvorenu vrednost,

U Srbiji se godišnje generiše oko 1.000 tona otpada samo od baterija, a ne postoji sakupljanje te vrste otpada. Ozbiljan problem predstavlja tretman opasnog otpada, i stoga je u novoj deceniji, 2020-2030, neophodno napraviti strateške promene u uvođenju modela produžene odgovornosti proizvođača i nove odgovornosti za štetu učinjenu prema životnoj sredini.

Stav resornog ministarstva je da su neophodne investicije, ali i dobra rešenja za što kvalitetniji redizajn postojećih zakonskih rešenja, pre svega, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakona o upravljanju otpadom iz 2016. godine, u skladu sa evropskim propisima. Cilj je rešavanje izazova tretmana industrijskog otpada i veće korišćenje nusproizvoda za novu proizvodnju, navodi PKS.