Nova Siva knjiga NALED-a

|   Info
Od 100 preporuka iz Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 preporuka što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka. Za ovu godinu NALED je izdao 31 novu preporuku.
Foto: Tanjug

 

Izvor: Tanjug

U novoj Knjizi nalazi se 31 nova preporuka članova ove organizacije kao i inicijative koje su nominovali građani, kao što su automatska promena prebivališta u ličnoj karti ili elektronsko uverenje o plaćenom porezu.

NALED između ostalog predlaže izmenu Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se ograničilo pravo preče kupovine ustanova kulture isključivo na "spomenike kulture", umesto svih nepokretnosti koje su evidentirane kao kulturno dobro, što je sada slučaj.

Jedna od preporuka odnosi se na MUP, kojem predlažu da urede postupak dobijanja licenci za fizička lica - zaposlene na poslovima obezbeđenja, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Sugestije su stigle i u resor Ministarstva rada, da se ukine obaveza predaje Fondu PIO obrazaca za upis staža.

Ministarstvu za zaštitu životne sredine upućen je poziv za formiranje Fonda za zaštitu životne sredine - Zelenog fonda, a u cilju održivog i transparentnog finansiranja zaštite životne sredine.

Jedan od predloga je i formiranje Agencije za hemikalije, budući da je i u izveštajima EK navedeno da je bolje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, kroz ponovno uspostavljanje te Agencije, jedan od preduslova za dalji napredak u ovoj oblasti.

Kada je reč o pravilima za postavljanje bašti i "jednobraznih" suncobrana u kafićima smatraju da je potrebno manjati raniju odluku i dozvoliti "brendiranje" suncobrana uz poštovanje određenih ograničenja.

NALED predlaže i da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i građane.

Kada je reč o Skupštini Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo potrebno je da se dozvoli obeležavanje paragrafa, kako bi se olakšalo čitanje propisa.

Preporuke Ministarstvu zdravlja

Ukidanje zdravstvenih kartica, regulisanje oblasti bezbednosti dečijih igračaka i uvođenje novih mehanizma nabavke za snadbevanje tržišta lekovima, samo su neke od preporuka koje je Ministarstvu zdravlja.

U toj knjizi se navodi da obaveza posedovanja zdravstvene kartice osiguranicima nepotrebno komplikuje zdravstvenu zaštitu i podrazumeva zastarelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe te kartice.

Obzirom da na republičkom nivou postoji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osiguranici poseduju savremene čipovane lične karte, pitaju, čemu služe zdravstvene kartice, te predlažu da se one ukinu.

NALED ukazuje da je procedura ostvarivanja prava na refundaciju zarade ili ostvarivanja nadoknade zarade za vreme bolovanja "nepotrebno iskomplikovana i nehumana" i predlaže uspostavljanje elektronskog servisa za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja.

Kada je reč o bezbednosti dečijih igračaka, NALED predlaže da prvo treba izmeniti Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a nakon toga doneti Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti i načinu, sadržaju i bližim uslovima deklarisanja i označavanja dečijih igračaka i predmeta namenjenih deci i odojcadi.

Među preporukama je i da se usaglasi Plan mreže zdravstvenih ustanova sa stvarnim stanjem, donošenjem nove Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova.

Trećina preporuka iz Sive knjige na adresu Ministarstva finansija

Među glavnim preporukama Ministarstva finansija su one koje se odnose na dalju reformu Poreske uprave i oslobađanje privrede od parafiskalnih nameta.

S obzirom da firme i građani moraju i dalje da idu na šaltere Poreske uprave i čekaju nekoliko dana za različita rešenja koja se plaćaju, sugestija privrednika upućena ministarstvu je da Poreska uprava uverenja o plaćenom porezu počne da dostavlja elektronskim putem bez naplate takse za ovu uslugu...

NALED predlaže da se menja Zakon o PDV-u i propiše da poreska obaveza počne kada su potraživanja od kupaca naplaćena, a ne kada je promet dobara i usluga izvršen.

Kako piše u Sivoj knjizi, potrebno je raditi i na izmenama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, a izričiti su u stavu da se donacije moraju zabraniti organima javne vlasti koji su neposredno zaduženi za inspekcijsku, poresku i carinsku kontrolu, kontrolu rada...

Zatim, zatvaranje i kažnjavanje lokala i drugih objekata prilikom posete inspekcije, a kada prodavci ne izdaju fiskalni račun, ne bi trebalo da bude automatsko, smatraju u NALED-u i kažu da prva inspekcijska kontrola mora biti savetodavna.

Smatraju i da bi na nova ulaganja u oblast ugostiteljstva moglo da utiče smanjenje PDV-a na 10 odsto na ugostiteljske usluge, sa trenutnih 20 procenata.

Korupcija u javnim nabavkama mogla bi, prema mišljenju ove organizacije, da se umanji izmenama Zakona o javnim nabavkama i uvođenjem elektronskog postupka prilikom javnih nabavki.

Predlog rešenja podrazumeva izradu jedinstvenog portala putem kojeg će se sprovoditi sve javne nabavke u Srbiji uključujući i jedinice lokalne samouprave.

Preporuke za privredu, saobraćaj

Od Ministarstva privrede, NALED očekuje da obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije za privredne subjekte i plaćanje članarine koju odredi Skupština PKS-a, bude ukinuto.

Jedna od preporuka iz Sive knjige je donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije kako bi se zanatski sektor ojačao.

U sektoru građevinarstva potrebno je, kažu, ubrzati i pojednostaviti postupak legalizacije te zato predlažu, između ostalog, da se organima nadležnim za ozakonjenje uvede mesečna norma u postupcima legalizacije.

U resoru saobraćaja važno je, smatraju, pojednostaviti uslove za obavljanje taksi prevoza i izmeniti uslove koje treba da ispunjavaju vozači taksija.

Poljoprivrednici, na primer, traže da se ukine naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju pčelinje zajednice, koja je povećana 2013. godine sa 11 na 64 dinara a traje samo tri meseca, kao i usvajanje novog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Od Narodne Banke Srbije očekuju ukidanje obaveze izveštavanja državljana Srbije o poslovanju sa inostranstvom, tako da se obaveštavanje ne odnosi na uloge u privredna društva u Srbiji, obzirom da su ti ulozi već evidentirani u Registru privrednih subjekata APR-a.

Ministarstvu pravde šest preporuka NALED-a

Prvom preporukom NALED predlaže izmene Zakona o sudskim taksama u pravcu umanjenja cene sudskih taksi i ukidanja pojedinih.

NALED smatra da trenutna politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze vrednost potraživanja.

Drugom preporukom se traži izmena Sudskog poslovnika tako da se ukinu odredbe koje zahtevaju da stranke u sporu, njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa.

Treća preporuka sugeriše izmenu Zakona o zaštiti uzbunjivača tako da bi se i pravnim licima, pre svega nevladinim organizacijama, omogućilo da budu uzbunjivači.

Smatraju i da je potrebno pojednostavljenje procedure dodele predmeta javnim izvršiljima, bez prethodnog obraćanja Komori javnih izvršitelja i preciziranje pojma komunalnih i "srodnih delatnosti".

Zbog širokog i neujednačenog tumačenja pojma "srodna delatnost", postoji veliki stepen pravne nesigurnosti, prostor za korupciju, otežano je poslovanje kompanijama koje pružaju različite vidove informatičkih usluga.

Petom preporukom traže omogućavanje sprovođenja sudskih postupaka na osnovu podnesaka i dokaza dostavljenih u elektronskom formatu.

Šesta preporuka NALED-a odnosi se na sistem određivanja upisnine za upis u Imenik advokata i sugeriše usklađivanje u skladu sa stavom Ustavnog suda.

NALED stav Ustavnog suda tumači tako da "visina upisnine mora odgovarati stvarnim troškovima upisa u imenik i da upisnina bude jednaka za sve koji žele da se upišu u imenik advokata".

Upis u Imenik advokata sada podrazumeva upisninu od 400 evra za advokatske pripravnike, a za sve druge kandidate za advokate 4.000 evra, što je za Naled neprihvatljivo i diskriminišuće.

Sprovedeno 12 preporuka

Od 100 preporuka iz Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 preporuka što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

U NALED-u prošlu godinu izdvajaju po dve sistemaske reforme - donošenju Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima i unapređenju postupka upisa u katastar nepokretnosti.

Polovinom prošle godine počela je primena novog zakona i pušten je u rad elektronski sistem za upis - e-Šalter, a za šest meseci katastru je stiglo oko 130.000 zahteva građana i kompanija, koji su iskoristili priliku da šest odlazaka na šaltere zamene jednom posetom javnom beležniku.

U pregledu sprovedenih reformi je i ukidanje pečata, unapređenje inspekcijskog nadzora, pojednostavljena procedura za porodiljsko odsustvo, Zakon o e-poslovanju i Zakon o e-upravi, kao i uređenje sistema naknada za korišćenje javnih dobara.

S druge strane, u NALEDU kažu da ne mogu da budu "previše euforični" jer je pad sa 43. na 48. mesto novog "Duing biznis" izveštaja Svetske banke "objektivni pokazatelj da institucije nisu dovoljno radile na unapređenju poslovnog ambijenta".

 

Vlada Srbije nije produžila uredbu o socijalnom hlebu
Autor:
Beta
Autor:
Politika

Podeli:
Link je kopiran
Politika: Vlada Srbije nije produžila uredbu o socijalnom hlebu
Izvor: Freeimages.com/Griszka Niewiadomski

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "Tipa 500" koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara, piše Politika.

Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda, prenosi list.  

Kako je za Politiku izjavio ministar trgovine Rasim Ljajić, on ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.  

"Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo", izjavio je Ljajić.  

Predstavnik "Žitounije" istakao je za Politiku da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji, a u Sloveniji čak četiri puta.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb i za tom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem, dok integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine.  

Prema tom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju.  

Kako podseća Politika, udruženje "Žitounija" bilo je jedan od inicijatora ukidanja te mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.  

Predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba.  

Prema njegovim rečima, učešće brašna u proizvodnji belog hleba je svega 30 odsto, što, kako je naveo, za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara, dok su ostali izdaci energija, aditivi, radna snaga, transport.  

"Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom", rekao je Šajatović za Politiku.  

Kako je dodao, još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.  

Šajatović je rekao da je pšenica rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz, a ista situacija je i sa brašnom.  

On je naglasio da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu, što sada nije slučaj.  

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni.  

Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.