U Srbiji svake godine nestane odredjeni broj dece, ali se na svu sreću najveći broj njih bezbedno vrati kući, dok se za malim brojem i dalje traga.Ponekad se nažalost desi da se potraga završi tragično. Najveći broj prijavljenih nestanaka jesu slučajevi dece koja su pobegla od kuće, zatim slede roditeljske otmice i otmice, od strane trećih lica – kriminalne otmice, za šta se svi slažu, da je to najgori košmar za roditelje. Prema podacima koje mi imamo, u Raški nije bilo zvaničnog prijavljivanja nestanka dece. Naši sugradjani u anketi kažu:

“Konkretno u Raški i okolini nisam čula za nikakav slučaj, ali u Srbiji je bilo dosta takvih slučajeva. Na svakog čoveka to deluje jako,jako potresno”..  Naš najmladji sagovornik kaže:

“Ako me zaustavi nepoznata osoba kažem izvini, žurim, dovidjenja.”

U cilju prevenciije  od različitih vrsta nestanka dece, potrebno je da se što više radi na informisanju roditelja i gradjana, kolika je njihova uloga u sprečavanju nestanka mališana, koliko je važno da stalno razgovaraju sa decom, da se informišu da postoje rizici u društvu i kako da ih izbegnu.