Počeo Vaskršnji post: Suština nije u hrani, već u pojačanoj molitvi

|   Život
„Ako ga svedemo na hranu, onda je to dijeta. On je i uzdržavanje od telesnih strasti i nije svaki post isti za svakoga“ rekao je sveštenik u Crkvi svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Jagodini, Aleksandar Gajić
Otac Aleksandar Gajić tokom razgovora sa našim novinarom: Foto TV Kopernikus

 

Za pravoslavne vernike, proteklog ponedeljka 11. marta, počeo je veliki Vaskršnji post. On se još naziva i Veliki ili Časni post. Datum početka posta zavisi od praznovanja Vaskrsa, koji se ove godine slavi 28. aprila. Traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. O postu i njegovom značaju, govorio nam je Aleksandar Gajić, sveštenik u Crkvi svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Jagodini:

-To je najstarije ustanovljeni post i postoji još od prvih dana hrišćanstva i crkve uopšte. Nije možda bio u ovakvom obliku od 40 dana, ali se oduvek postio. U početku su svi hrišćani, u zavisnosti od kraja do kraja, postili sedam do 15 dana pred praznik, a 40 dana su postili novoverujući ili oni ljudi koji su se spremali da se krste na Vaskrs i postanu hrišćani. Ustanovljen je na uspomenu Hristovog četrdesetodnevnog posta u pustinji i kasnije, od petog, šestog veka počinje da biva obavezujući u ovom obliku za hrišćane –rekao je sveštenik Gajić.

Veliki ili Časni post se naziva zato što je najduži i najstariji, ali i zato što prethodi prazniku nad praznicima, Hristovom vaskrsenju. Svaka nedelja koja prati Vaskršnji post ima i svoj naziv: Čista, Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluvna, Cvetna i Strasna ili Velika nedelja, kao sedma i poslednja nedelja posta. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kada u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja ni bogosluženja. Samo se popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu:

-Kako se Bogosluženje formiralo, tako nas i svaka nedelja vodi ka prazniku Vaskrsa. Tako da su nedelje pred post bile pripremne nedelje a sve do Vaskrsa takođe imamo nazive za svaku nedelju koja nas uvodi u najveći hrišćanski praznik. Tako se iz jevanđelja čitaju delovi koji se odnose na te nedelje – istakao je sveštenik.

Mnogi i dalje misle da se post svodi isključivo na suzdržavanje od određene vrste hrane i pića. Ipak, sveštenik je istakao da to nije suština posta:

-Ako post svedemo na hranu, onda je to dijeta. Post je naše uzdržanje ne samo od hrane, već i od telesnih strasti i prati ga pojačana molitva. Hrana je samo prateći element koji nam pomaže da se pojačano molimo i da se uzdržavamo od strasti. Post treba da bude, što se i hrane ali i molitve tiče, prilagođen svakom čoveku. Postoji tipik posta, pravilo koje se primenjuje u zavisnosti od mere koju čovek može da podnese. Nekad se tipik primenjuje u strožijem, nekad u malo manje strožijem obliku, ali vernici bi trebalo da znaju da ne treba svako po svom nahođenju da uzima tipik posta, već bi bilo najbolje da razgovaraju sa svojim sveštenicima i duhovnicima koji znaju njihov stepen uzrastanja. Nije isti post za trudnicu, za rudara i za sveštenika –rekao je otac Aleksandar Gajić na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić