Izvor: FoNet, Večernje novosti

Ekipe Hitne pomoći u Kragujevcu obično imaju 30 intervencija dnevno, a ovih dana po 40.

Najviše je intervencija na javnim mestima, tvrdi šef smene u kragujevačkoj hitnoj pomoći Slobodan Kitanović, objašnjavajući da ljudi najčešće popiju svoju terapiju ujutru, a da pre toga nisu izmerili pritisak, nakon čega izlaze napolje po vrućini. To može da izazove preznojavanje, vrtoglavice, pa i kolaps.

"Veliki je i broj noćnih pregleda, oko 80 u ambulanti. Javljaju se osobe sa povišenim temperaturama, dijarejama, povraćanjem, kašljom i kijavicama", kazao je on.

U beogradskoj Hitnoj pomoći kažu da će situacija - sve dok je vreme stabilno, makar i pakleno vruće -  biti stabilna, ali dva dana pre nego što počne da se menja atmosferski pritisak, očekuju "opsadno stanje".

Lekarka Urgentnog centra Bojana Uzelac rekla je da su na početku vrelog toplotnog talasa najviše intervencija imali kod starijih osoba i hroničnih bolesnika, ali da prethodnih dana zbrinjavaju sve više mlađih.

"Primetan je i trend porasta broja kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesnika. To su pacijenti sa akutnim moždanim udarom, akutnim srčanim udarom. Poslednjih dana sve češće se javljaju i mlađe osobe koje rade na otvorenom, koje kolabiraju na javnom mestu i pri tome neretko doživljavaju povrede", kazala je Uzelac.

Lekovi za kardiovaskularne bolesti, poput onih za snižavanje krvnog pritiska, tvrde lekari, mogu uticati na širenje krvnih sudova, dok antipsihotici mogu da uspore funkcije mozga i tela, čineći ih još osetljivijima na pregrejavanje.

Pacijenti sa takvim dijagnozama često imaju vrtoglavicu, osećaju malaksalost, konfuziju...

Pojedini antipsihotici mogu oštetiti unutrašnji termostat, što dovodi do povećanja telesne temperature.

I u drugom toplotnom talasu ovog leta najviše su ugroženi pacijenti sa psihijatrijskim i kardiološkim oboljenjima, kao i onkološki bolesnici.

Kardiolog Siniša Pavlović rekao je da nije teško sagledati koliko smo krivi za ono što se događa.

"Beograd pretvaramo u betonsku ploču. Podnositi visoku temperaturu na zelenoj površini i u gradu okovanom betonom, velika je razlika. Ovo je jako provocirajuće vreme za psihijatrijske i kardiološke pacijente", naglasio je Pavlović.

Prema njegovim rečima, zbog ekstremne vrućine dolazi do gubitka veće količine tečnosti i pada arterijskog pritiska.

Kardiolog Ljupčo Mangovski potvrđuje da visoka spoljana temperatura može biti atak na srce i krvne sudove i napominje da je potrebno optimizovati terapiju, najčešće smanjiti dozu leka, ali je ne treba prekidati.

Uzimanje diuretika može dovesti do dehidratacije. Ne treba prekidati antikoagulantnu terapiju, a beta blokator, koji reguliše pritisak i puls, može da se koriguje, ali ne i da se potpuno ukine, tvrdi Mangovski.