Izvor: FoNet

Vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, posvećen sahrani Isusa Hrista i njegovom boravku u grobu pred vaskrsenje. Dani žalosti završavaju se uskršnjom liturgijom u ponoć, kada i počinje Uskrs.

Uskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja.

Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća i Poslednje večere, a nastavljaju se Velikim petkom.

Tog dana je Isus Hristos iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio na raspeće na krstu.

Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara i do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje).

Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.

Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se kuca. Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila.