Predstavljajući u Beogradu rezultate izveštaja Zaštitnika građana o uslugama dodatne podrške deci i učenicima u obrazovanju, Pašalić je kazao da su analizirajući podatke dobijene posmatranjem 145 lokalnih samouprava i 48 škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju uočili da su samo delimično ispunjeni zahtevi inkluzivnog obrazovanja.

"Grad Beograd ima lične pratioce, ali ne u dovoljnom broju. Postoje liste čekanja. Van nastavne aktivnosti nisu organizovane u pojedinim lokalnim samoupravama na način na koji bi to trebalo da budu. Podrška se uglavnom javlja u okviru besplatnog prevoza, kuhinja u kojima deca mogu da dobijaju besplatne obroke u toku nastavnog dana. Nema pristupačnosti pojedinim školama. Problem je sa organizovanjem slobodnog vremena, naoročito romske dece", kazao je Pašalić.

Zaštitnik je ukazao da to nije pitanje samo škola, jer je obrazovanje široka tema, dodajući da svakako nije cilj da se deca prilagođavaju kapacitetima škole, već da se škole prilagode deci kako bi dobili obrazovanje koje im pripada.

"Uvek moramo imati na umu da je obrazovanje dečije pravo, a ne ad hoc organizacija kako neko misli da treba. To je pravo deteta koje mora da im se omogući", kazao je Pašalić.