Izvor: FoNet

Kao ključne faktore za takvu odluku Fič ističe kredibilan okvir ukupne ekonomske politike, viši nivo ekonomske razvijenosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, uz bolje upravljanje i viši nivo ljudskog razvoja u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom i uređene javne finansije i opadajuću putanju javnog duga.

Agencija kao razloge za svoju odluku navodi i otpornost privrednog rasta, koji je u 2023. iznosio 2,5 odsto i bio vođen neto izvozom i investicijama i značajno popravljenu spoljnu poziciju zemlje, uz znatno niži deficit tekućeg računa platnog bilansa, njegovu punu pokrivenost neto prilivima stranih direktnih investicija i rast deviznih rezervi na rekordni nivo.

Centralna banka prenosi i da agencija u obrazloženju odluke ističe i stabilnost bankarskog sektora i očuvano finansijsko zdravlje, kao i napredak na polju dinarizacije, pre svega zahvaljujući rastu dinarske štednje.

Agencija ističe da će investicije biti na visokom nivou i zbog međunarodne izložbe Ekspo 2027 i da bi trebalo da dostignu oko 26,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj i narednoj godini. Stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za tekuću godinu projektuje na nivou od 3,3 odsto, a za 2025. godinu na nivou od 4,2 odsto.

Kao dokaz očuvane otpornosti domaće ekonomije na negativne efekte energetske krize i zaoštrenih geopolitičkih tenzija agencija ističe rast izvoza robe i usluga, pre svega prerađivačke industrije, i njegovu geografsku rasprostranjenost. Tome su, prema oceni agencije Fič, doprineli povećani proizvodni kapaciteti kao rezultat priliva stranih direktnih investicija, koji će ostati snažni i u narednim godinama.

Agencija očekuje da će strane direktne investicije nastaviti da pokrivaju deficit tekućeg računa platnog bilansa, i pored očekivanog ubrzanja investicija i s tim povezanog rasta uvoza. Sve to treba da doprinese nastavku rasta deviznih rezervi zemlje, kao značajnom stubu odbrane od eksternih rizika.

Kada je reč o javnim finansijama, koje će i u narednom periodu uticati na izglede kreditnog rejtinga Srbije, agencija Fič navodi da je budžetski deficit iznosio 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i da su rezultati u 2023. godini bolji od plana pre svega zahvaljujući manjim transferima javnim preduzećima iz energetskog sektora.

Za naredne godine očekuje se dalji pad deficita budžeta, čemu treba da doprinese jačanje ekonomije i rast poreskih prihoda, što će rezultirati i nastavkom opadajuće putanje javnog duga, na ispod 50 odsto na kraju 2025. godine.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da su Vlada i NBS prethodnih godina vodile odgovornu ekonomsku politiku, koja za rezultat ima cenovnu, finansijsku i ukupnu makroekonomsku stabilnost, u čijoj osnovi je i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

"S obzirom na sve rezultate ekonomske politike koje smo ostvarili i u ovim turbulentnim vremenima kakva se ne pamte, a koje je istakla i rejting agencija Fič u svom saopštenju, Srbija bi verovatno već imala investicioni rejting da nije bilo šokova iz međunarodnog okruženja", kazala je Tabaković.

Ona je navela da je Srbija svojim reakcijama i merama ublažila sve negativne posledice globalne neizvesnosti i očuvanjem makroekonomske stabilnosti postigla da državu tržišni učesnici po stopama prinosa već porede sa zemljama sa investicionim rejtingom, što će u narednom periodu prepoznati i rejting agencije.