Izvor: FoNet

Mali je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, drugog dana posete Briselu, prisustvovao sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja Evropske unije (EU).

Zaključci tog sastanka, kako se navodi, pozitivno ocenjuju program ekonomskih reformi u Srbiji, uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4 odsto u periodu 2019-2021.

Kako je navedeno, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama.

Ocenjeno je da je monetarna politika dobro sprovedena, a da su inflacioni pritisci pod kontrolom.

Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, kao i daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila.

U zaključku je navedeno i da privreda zahteva dalju transformaciju, da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapređenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta.

Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada.

Na ministarskom dijalogu sa zapadnim Balkanom i Turskom zaključeno je da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi.

Ministar Mali je istakao da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast.

"U prva četiri meseca ove godine privukli smo 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je 14 odsto više nego prošle godine u ovom periodu", istakao je Mali i dodao da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Prema njegovim rečima, one predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU.

"Osam od tih reformi usmereno je ka poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, dok je preostalih 12 usmereno ka strukturnim reformama. Tu prevashodno mislim na unapređenje i reformu Poreske uprave i poslovnog ambijenta", naveo je Mali.

On je naglasio da će se nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine.

"Želimo da naša ekonomija bude ekonomija koja oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne da oporezuje rad. To je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora", istakao je Mali.

Mali je rekao da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije i da je ove godine izdvojeno oko 100 miliona evra za investicija u startapove, naučno-tehnološke parkove i za investicije u istraživanje i razvoj.

Sastanku u Briselu prisustvovala je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je istakla da je inflacija u Srbiji na najnižem nivou u proteklih više od pola decenije, kao i da je zabeležen značajan pad u ukupnom broju problematičnih kredita.

"Osim toga, našim merama je podržan dvocifreni rast u korporativnom i privatnom kreditiranju, a posredstvom ovog kanala je podržan i privredni rast", kazala je Tabaković.

Ona ističe da su, pored niske inflacije, ključni faktori za privlačenje direktnih stranih investicija u Srbiji relativna stabilnost kursa i rezultati postignuti u pogledu fiskalne politike.

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.