Izvor: FoNet

Za Deklaraciju je glasalo 139 poslanika, protiv je bilo njih devet, a šest poslanika nije glasalo.

Deklaracija je proglašena na Svesrpskom saboru u Beogradu, a pošto je već usvojena u parlamentu Republike Srpske, usledilo je i njeno usvajanje u Skupštini Srbije.

Vučević je tražio podršku svih poslanika za njeno usvajanje. uakzujući da pred poslanicima nije partijski, nego "narodni program" u čijoj izradi su učestvovali svi ključni činioci društva.

Opozicioni poslanik Radomir Lazović Zeleno-levog fronta predloženu Deklaraciju nazvao je "nacionalističkim pamfletom".

Deklaracija sadrži 49 tačaka u kojima se, pored ostalog, navodi da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.

U Deklaraciji se navodi da Sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.

U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno aneksu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Konstatuje se da je Dejtonski mirovni sporazum trajno i bitno narušen, te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.

U Deklaraciji se navodi da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.