Izvor: FoNet

Šolc je, pored zahteva za ubrzanje kosovsko-srpskog dijaloga, apelovao na to da razgovori daju konkretne rezultate, prenose albanski mediji.

Vreme je da se prevaziđu regionalni sukobi, koji vas već dugo drže podeljenim. Proces normalizacije između Kosova i Srbije mora biti ubrzan, posebno da bi se proizveli rezultati. Građani Zapadnog Balkana mogu da računaju na Nemačku i da računaju na Berlinski proces, rekao je Šolc.

Evropa bez Zapadnog Balkana nije potpuna, a zemlje regiona treba da imaju poverenje u Berlinski proces, istakao je Šolc.
 
Berlinski proces će, prema njegovim rečima, unaprediti integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Zajedno štitimo evropske vrednosti, rekao je Šolc i istakao da šest zemalja Zapadnog Balkana pripada slobodnoj i nezavisnoj evropskoj demokratiji.

Vaše članstvo je u našem interesu. Obećanje evropske budućnosti je naša dužnost da to pretvorimo u stvarnost. To je ono što nas sve okuplja ovde. Drago mi je što vidim da je ova vizija slična za sve nas, rekao je Šolc.

Prema njegovim rečima, sa tri sporazuma koja će danas biti potpisana u okviru Berlinskog procesa biće učinjena tri velika koraka koja će olakšati život građanima ovih šest zemalja.

Zajedničko regionalno tržište će podstaći ekonomiju i investicije u vašem regionu, ukazao je Šolc.

Sporazumi će omogućiti vašim građanima da prelaze granice samo sa ličnim kartama, a mi ćemo se postarati da studenti iz Sarajeva završe studije u Beogradu, ili arhitekte iz Tirane da dobiju posao u Skoplju. To vas usklađuje sa evropskim standardima, dodao je on.

Šolc je, posle svog uvodnog obraćanja, zamolio medije da napuste skup kako bi se pokrenula diskusija balkanskih lidera.

Na sastanku učestvuju i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, a delegaciju Srbije predstavlja premijerka Ana Brnabić.

Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, pod kancelarkom Angelom Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Od tada, u okviru ovog procesa, samiti su održani u Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017), Londonu (2018) i Poznanju (2019).

Svrha procesa je da se ubrza saradnja između šest zemalja Zapadnog Balkana i integracija regiona u EU.

Inicijativa se uglavnom fokusira na rešavanje bilateralnih i unutrašnjih problema u regionu i unapređenje ekonomske saradnje, koja bi bila osnova za održivi razvoj regiona.