Izvor: FoNet

Na pretresu o Zapadnom Balkanu u senatskom Pododboru za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, Palmer je rekao da odnos sa specijalnim izaslanikom Bele kuće Ričardom Grenelom vidi kao "partnerski, a ne podelu odgovornosti", preneo je Glas Amerike.

Palmer je naveo da je Grenel naročito zainteresovan da identifikuje komercijalne, poslovne i ekonomske podsticaje koji mogu da se iskoriste za postizanje napretka na političkom frontu i da misli da će Grenel vršiti pritisak na obe strane da brzo reaguju.

"Veoma je aktivno angažovan sa stranama – liderima u Beogradu i Prištini i poslovnim zajednicama da bi se podstakle strane da idu napred u oblastima u kojima mogu da sarađuju i postignu kompromis o ekonomskim i komercijalnim pitanjima od kojih će koristi imati građani. To, međutim, ne otklanja potrebu za postizanjem političkog rešenja", kazao je Palmer.

On smatra da SAD time što su osim njega postavili još jednog specijalnog izaslanika za Srbiju i Kosovo ne šalju zbunjujuće signale, već signal da su posvećene.

"Moj mandat je malo širi, ja se bavim regionom, a znam da Grenel gura obe strane da što pre reše problem. Naše uloge se dopunjuju, radujem se što ću raditi sa njim, i mislim da je naša odgovornost da se koordinišemo", kazao je Palmer.

Ipak, posao na kojem dvojica diplomata rade trenutno je ograničen time što Kosovo nema vladu, napomenuo je Palmer i rekao da se nada da će vlada brzo biti formirana kako bi se nastavio dijalog sa Srbijom.

"Očekujem da nova vlada na Kosovu radi na tome, ukine tarife, a Srbija da prestane da delegitimituzje Kosovo u međunarodnoj zajednici i stvori atmosferu za kompromis", rekao je Palmer.

On nije želeo da odgovori na pitanje i da spekuliše kakvo bi moglo biti rešenje i da li je opcija razmene teritorija, koju su ranije pominjali predsednici Srbije i Kosova, i dalje na stolu.

"Apsolutno razumem argument o Pandorinoj kutiji koji su mnogi posmatrači na Balkanu izneli, odnosno ako počnete ovde da menjate granicu, šta će onda biti sa granicom negde drugo, gde se tu povlači linija. To je legitimna briga. I ako strane budu razgovarale o tim pitanjima, mislim da je to nešto na čemu ćemo morati da radimo, da bi utvrdili da li je to rizik s kojim bismo mogli adekvatno da se nosimo", ukazao je Palmer.

Prema njegovim rečima, ciljevi SAD i EU, kada je reč o rešavanju pitanja Kosova su isti, ali da drugačije poruke šalju pojedine članice EU.

"Reč je o pregovorima koje predvodi Evropska unija, SAD nemaju formalnu ulogu u samom procesu dijaloga. Mi smo tu, podržavamo proces i ohrabrujemo strane da postignu taj dogovor. Međutim, želimo i da budu svesni šta im se nudi, zašto je važno da postignu sporazum o normalizaciji", istakao je Palmer.

Kako je ocenio, to je jedan od razloga što je odluka Evropskog saveta da ne otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom toliko obeshrabrujuća.

Palmer je zaključio da to omogućava Rusiji, Kini i drugim akterima da pojačaju svoj uticaj na Balkanu.

"Primarni cilj Rusije je da spreči evroatlantske integracije regiona, da ga drži podeljenim, slabim i zavisnim od političke podrške Moskve i gasa", rekao je Palmer i dodao da su interesi Kine na Zapadnom Balkanu više komercijalni, a kao značajnog igrača na Balkanu vidi i Tursku.