Srbija koncesijom plaća stare dugove

|   Info
Novac od koncesione naknade za Aerodrom „Nikola Tesla”, koji će u iznosu od 417 miliona evra pripasti republičkom budžetu, biće upotrebljen za smanjenje javnog duga i povećanje privrednog rasta, kroz otplatu skupih zajmova i ulaganje u infrastrukturu.
Foto: YouTube printscreen


Izvor: Politika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sugerisao je vladi da 417 miliona evra, dobijenih od kompanije „Vansi erports” za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla”, država upotrebi za vraćanje „starih kredita i dugova”. Ali je dodao i da su već počela trvenja kako će taj opšti prihod, koji nije uračunat u budžet, biti potrošen.

Ukoliko novac od koncesione takse ode za dugovanja, to bi značilo da je vlada, osim predsednika Srbije, poslušala i Međunarodni monetarni fond, koji je i u prethodnim aranžmanima savetovao da se višak u budžetu usmeri baš u te svrhe.

U Ministarstvu finansija za „Politiku” kažu da će deo novca biti iskorišćen za vraćanje starih dugova, a deo za kapitalne projekte.

– Javnost će biti blagovremeno obaveštena o kojim je projektima reč – odgovaraju na pitanje da li postoji plan koji bi infrastrukturni projekti mogli da budu finansirani ovim novcem.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, takođe nema konkretan predlog. Ona očekuje da deo bude upotrebljen za infrastrukturu, budući da takvo ulaganje podiže privredni rast, ali je gostujući na RTS-u naglasila da će se o tome razgovarati u Vladi Srbije.

Ugovor sa koncesionarom potpisan je 22. marta i od tada se znalo da će francuski „Vansi” uplatiti 501 milion evra jednokratne naknade, tako što će u republički budžet otići 417 miliona evra, dok će ostatak od 84 miliona evra pripasti malim akcionarima. Koncesiona naknada uplaćena je prošlog petka, a novac će biti dostupan u naredna dva meseca. Nejasno je zašto za sve ovo vreme nije napravljen jasan plan kako će te pare biti potrošene.

Ekonomista Ljubomir Madžar podržava predlog da novac od koncesione naknade treba da bude upotrebljen za otplatu dugova. Naše učešće javnog duga u BDP-u je oko 55 odsto, što je još prilično visoko za zemlje našeg ranga.

– Za infrastrukturu smo uzeli skoro četiri milijarde evra kredita kod međunarodnih banka, ali država nije uspevala blagovremeno da povuče taj novac i upotrebi ga. Nema svrhe dodavati još novca za infrastrukturu kada nije potrošeno ni ono za šta plaćamo kamate i penale – kaže Madžar.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe se slaže da najpre treba vratiti skupe kredite koji su uzimani po kamatama od oko pet odsto. Iako je predsednik Srbije rekao da novac koji je „Vansi” uplatio nije uračunat u budžet za 2019, profesor Savić kaže da vlada može da pronađe način kako će servisirati te zajmove, jer joj građani sigurno neće zameriti što vraća stare dugove.

Novac od koncesione naknade nikako, prema njegovom mišljenju, ne treba da se koristi za smanjenje poreza, jer, kako kaže, niko još nije dokazao da će smanjenje poreza za jedan procenat umanjiti sivu ekonomiju.

– Pre sam za to da deo novca ode u infrastrukturu. Treba ubrzati izgradnju Koridora 11, da nam se ne bi dogodilo da ga gradimo dugo kao Koridor 10. Novac bi mogao da bude upotrebljen i za izgradnju auto-puta ka BiH. Ti putni pravci važni su nam zbog stanovništva, ali i zbog trgovinske razmene – smatra Savić.

Ako deo novca bude upotrebljen za infrastrukturu, država bi mogla da nadoknadi šansu za povećanje privrednog rasta, koju je propustila kreirajući budžet za 2019. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, pre nekoliko dana je na naučnom skupu posvećenom ekonomskoj politici za narednu godinu ocenio da je država propustila priliku da poveća investicije u puteve, pruge i životnu sredinu za 300 miliona evra (za koliko je stvoren fiskalni prostor zbog smanjenja kamata i garancija za javna preduzeća). Ako bi izdvajanje za puteve i pruge bilo uvećano za 0,5 odsto BDP-a (sa predviđenih 3,1 na 3,6 procenata BDP-a), stopa privrednog rasta bila bi oko četiri odsto, umesto 3,5 procenata, koliko je predviđeno budžetom za 2019. godinu, jer se ulaganja u infrastrukturu višestruko isplate. Porast investicija dovodi do snažnog rasta BDP-a, smanjenja nezaposlenosti, povećanja zaposlenosti i rasta privredne aktivnosti. Što se ne može reći za povećanje javne potrošnje preko plata i penzija – obrazložio je Petrović.

Dakle, ako deo novca od koncesione naknade bude preusmeren u infrastrukturu, evo koje bi projekte država mogla da kandiduje, odnosno za koje još nije ugovoreno finansiranje: auto-put Beograd–Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, vredan 250 miliona dolara, deo Moravskog koridora, koji će koštati oko 800 miliona evra, ili Fruškogorski koridor, procenjen na oko 500 miliona evra.

Ne bi bilo dobro da se ponove greške iz prošlosti, kada je 1997. godine 51 odsto „Telekoma” prodato italijanskom STET-u i grčkom OTE-u, a novac potrošen za isplatu penzija. Suma nije bila mala – 1,5 milijardi maraka (922 miliona dolara).

Ni pare od prodaje „Mobtela” (1,5 milijarda evra) nisu bolje iskorišćene. Deo novca otišao je na vraćanje duga MMF-u od 900 miliona dolara. Napravljen je Nacionalni investicioni plan, ali nije ostvarena nijedna kapitalna investicija.