Izvor: FoNet

Profesor beogradskog Fakulteta za fizičku hemiju u penziji Šćepan Miljanić naglašava da je nuklearna energija "na lošem glasu" još od bombardovanja Hirošime i Nagasakija, odnosno incidenta u Černobilu, iako su okolnosti danas drastično promenjene.

On je naglasio da nema razloga za "radiofobiju" pošto  korišćenje nuklearne energije raste u Evropi i svetu, pre svega zato što je njena proizvodnja ekološki prihvatljiva.

"Što se Srbije tiče, mogućnost korišćenja te energije svodi se na razmatranje mogućnosti za izgradnju nuklearne elektrane, odnosno pridruživanja nekoj drugoj zemlji na takvom projektu. Kakva god odluka da bude doneta, treba imati u vidu da njena proizvodnja ne stvara efekat staklene bašte, a u budućnosti će sigurnost proizvodnje biti gotovo apsolutna", smatra Miljanić.

Akademik Zoran Petrović naglasio je da čak ni cena nuklearnih kapaciteta više ne predstavlja prepreku za države koje su donele ozbiljnu i dugoročnu odluku da iskoriste potencijale nuklearne energetike.

"U Jordanu je 2016. pušten u rad novi, 'školski' reaktor snage 6,5 megavata, koji odgovara onome u Vinči. On je proizveden u Južnoj Koreji i služi za obuku kadrova, a ukupni troškovi nabavke i instalacije su oko 130 miliona dolara, rekao je Petrović i podsetio da je nabavka i osposobljavanje reaktora u Vinči bivšu Jugoslaviju koštala oko 100 miliona dolara.

On, međutim, upozorava da Srbija više ne raspolaže neophodnim kadrom, da je obrazovanje stučnjaka za nuklearnu energetiku "zamrlo" i da se u našoj državi pokazalo da se donošenje odluka čak i u tako osetljivim oblastima poput energetike donose "na kratak rok i uz uvažavanje interesa užih grupa.

Na skupu je, onlajn putem, učestvovao i predstavnik Međunarodne agencije za nuklearnu energiju  Stefano Monti, koji je podsetio da je pitanje korišćenja nuklearnih kapaciteta utoliko aktuelnije, kada se ima u vidu da milijardu ljudi širom sveta nema pristup električnoj energiji, a da još toliko nema pristup zdravstvenim uslugama zbog "energetskog siromaštva".