Kozarev je na plenarnom sastanku Četvrte međunarodne konferencije o nestalim licima podsetio na to da je tokom ovih ratova nestalo približno 40.000 ljudi, dok se više od 9.500 osoba i dalje vodi kao nestalo u regionu.

On je naglasio da je utvrđivanje sudbine nestalih pre svega humanitarna i civilizacijska obaveza i da je za napredak neophodna kontinuirana saradnja nadležnih institucija, međunarodnih organizacija, forenzičkih stručnjaka i porodica nestalih.

Kozarev je kao konkretan primer saradnje naveo Regionalnu bazu podataka aktivnih slučajeva nestalih lica iz oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, razvijenu u okviru Berlinskog procesa uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica.

Generalni sekretar je napomenuo da je u prethodnih nekoliko godina, usled politizacije čitavog procesa, došlo do zastoja u saradnji sa institucijama Hrvatske i privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji, što je rezultiralo zanemarljivim brojem rešenih slučajeva nestalih lica.

On je, govoreći o tragičnim iskustvima srpskog naroda, podsetio na stradanja tokom Prvog i Drugog svetskog rata i ratova devedesetih godina prošlog veka, kada su Srbi bili izloženi teškim zločinima, progonu i etničkom čišćenju.

Kozarev je istakao da je najmračnije poglavlje ovog stradanja ispisano tokom Drugog svetskog rata u fašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, gde je nad našim stanovništvom počinjen genocid u logoru Jasenovac, kada je približno 500.000 Srba brutalno i svirepo istrebljeno od strane ustaša, dok je ukupan broj žrtava dostigao približno 700.000.

Više od 1.500 Srba sa područja današnje Hrvatske, kako je naglasio, i dalje se vodi kao nestalo, dok je tokom zločinačke operacije „Olujaˮ više od 250.000 Srba proterano sa svojih ognjišta.

On je ukazao i na brojne slučajeve kidnapovanja i nestanaka Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji, dodavši da ni više od dve i po decenije nakon sukoba sudbina svih nestalih nije rasvetljena.

Prema njegovim rečima, slučajevi poput monstruozne trgovine ljudskim organima u „Žutoj kućiˮ, u kojima sudbina žrtava ostaje nerazjašnjena čak i posle 28 godina, ostaju nepobitan dokaz selektivne pravde i dvostrukih standarda međunarodne zajednice, dodajući da je važno imati u vidu da nijedan pripadnik tzv. Oslobodilačke vojske Kosova nije odgovarao za ove zločine.

On je poručio da Srbija ostaje posvećena međunarodnoj i regionalnoj saradnji usmerenoj na pružanje odgovora porodicama nestalih, kao i razmeni i proveri informacija koje mogu doprineti rešavanju preostalih slučajeva.

Događaju su prisustvovali i predstavnici Komisije Vlade Republike Srbije za nestala lica i Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica „Suza”.