Izvor: Tanjug

Na na svečanom otvaranju istaknuto je da žensko preduzetništvo u Srbiji ima značajan potencijal, ali su dodatna podrška, veća vidljivost i umrežavanje neophodni kako bi žene imale ravnopravne uslove za razvoj svojih biznisa.

Takođe, ukazano je da je svaku treću preduzetničku fimu u Srbiji pokrenula žena, kao i da svaka treća preduzetnica smatra da se žene suočavaju sa više prepreka u vođenju biznisa nego muškarci.

Ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša čestitao je preduzetnicama predstojeći praznik - Osmi mart i zahvalio im što učestvuju na današnjem bazaru.

"Ovde vidim mnogo toga što je ručno rađeno što ima posebnu težinu. U ime Ministarstva zahvaljujem na svemu što radite i što ćete prikazati danas i što ste nam ulepšale dan", rekao je Beriša.

V.d. pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava Miodrag Milovanović rekao je da ministarstvo sistemski radi na jačanju institucionalnog, normativnog i strateškog okvira za unapređenje položaja žena.

On je naveo da je prema podacima Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 371.768 registrovanih preduzetnika među kojima je 122.376 žena što, kako je rekao, ukazuje da su muškarci skoro dva puta zastupljeni u osnivanju preduzetničkih poslova i biznisa.

Milovanović je kazao da žene u Srbiji i dalje rade na poslovima koji su manje plaćeni od poslova koje obavljaju muškarci, da su ređe vlasnice kapitala i nepokretnosti i samim tim u većem riziku od ekonomske nezavisnosti.

“Podrška ženskom preduzetništvu je ne samo razvojno, već i strukturno pitanje, pitanje raspodele resursa, pristupa tržištu i vidljivosti ženskog rada'', rekao je Milovanović.

Naglasio je da će Ministarstvo nastaviti da u okviru svojih nadležnosti radi na određivanju pravnog i strategijskog okvira, kao i na razvoju praktičnih mehanizama podrške ističući da je ekonomska nezavisnost žena direktno povezana sa njihovim društvenim položajem, bezbednošću i uključenošću u donošenje odluka kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi.

Zamenica šefa Delegacija Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva ukazala je da je, prema podacima Svetske banke, od četiri novosnovana preduzeća žena vlasnica jednog preduzeća što, kako je ocenila, govori da se žene suočavaju sa nejednakim pristupom kapitalu, društvenim očekivanjima i strukturnim barijerama.

Prema njenim rečima, žene se često suočavaju i sa predrasudama investitora i većim principijelnim rizikom.

"Žene koje danas upoznajemo su bile hrabre i snažne, ali sistem ne sme da počiva samo na pojedinačnim hrabrim i snažnim ženama. Sistem mora da obezbedi ravnopravno i povoljnije okruženje da sve žene mogu da ostvaruju svoje potencijale", rekla je Halačeva.

Istakla je da EU u Srbiji podržava ekonomsko osnaživanje žena kroz programe koji podržavaju preduzetnice, jačaju poslovne inkubatore i otvaraju mogućnost finansiranja inovativnih ideja.

''Istovremeno, EU daje jasne smernice za dalji razvoj pravnog i sistemskog okvira, koji će obezbediti ženama njihova jednaka prava. Zato je bazar ženskog preduzetništva prostor u kome njihov rad dobija vidljivost, a njihov glas snagu", navela je Halačeva.

Drektorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women Milana Rikanović rekla je da se slika ženskog preduzetništva u Srbiji poslednjih godina menja i da svaku treću preduzetničku firmu pokreće i vodi žena.

"Pre deset godina žene su češće ulazile u preduzetništvo iz nužde, dok danas sve više njih pokreće biznis zato što imaju ideju koju žele da razviju i viziju koju žele da ostvare", rekla je Rikanović.

Dodala je da mnoge preduzetnice i dalje ističu da je ženama u biznisu teže nego muškarcima, jer vođenje posla često nosi i neproporcionalno veći deo brige o porodici, kao i da se suočavaju sa predrasudama, ali i izazovima u pristupu finansiranju, tržištu, kapitalu i informacijama.

Navela je da UN Women u Srbiji sajedno sa partnerima na više nivoa radi na unapređenju ekonomskog osnaživanja žena i ženskih preduzetničkih stvari.

“Sa državnim institucijama radimo rodne analize kako bismo identifikovali gde je preduzetnicama potrebna najveća pomoć, da li je to pristup informacijama ili kapitalu, da li je to balansiranje profesionalnog i poslovnog života. Zalažemo se da rodno odgovorno budžetiranje planira mere i programe za žene preduzetnice kojima bi se odgovorilo na njihove probleme", rekla je Rikanović.

Preduzetnica Milena Jovanović, čija se firma "Moćno" bavi uzgojem mikrobilja, kazala je da preduzetništvo donosi ogromnu radost jer predutenice imaju priliku da grade i stvaraju nešto svoje, ali da donosi  i izazove.

"Od razvoja proizvoda do pronalaska kupaca, svakodnevnog balansiranja između posla, porodice i svih drugih obaveza sa kojima se svakodnevno suočavamo. Zato je podrška okruženja i zajednice izuzetno važna. Za nas, koje gradimo svoje biznise, mnogo znači kada postoje ovakve prilike da predstavimo svoj rad, da upoznamo kupce, ali i da se povežemo sa drugim ženama koje prolaze sličan put", rekla je Jovanović.

Sa sličnim izazovima suočava se i Tijana Mlađenović koja je na bazaru predstavljala firmu "Korali - čarolija ukusa "iz Nove Pazove čiji su proizvodi ručno rađene čokoladice od domaćeg lešnika.

"Mi smo pre svega mali proizvođači lešnika koji su odlučili da svoj lešnik upotrebe u ručno pravljene čokoladice. Na tu ideju smo došli 2019. godine. Moj tim čini moja porodica i veoma sam ponosna na to. Mnogo je izazova u preduzetništvu, pre svega, balansiranje između porodice i posla, ali mislim da svaka preduzetnica može da nađe svoje mesto", rekla je Mlađenović.

Porodičnu tradiciju u preduzetnički poduhvat pretvorila je Višnja Vlaisavljević iz Beograda čija se porodična firma bavi pčelarstvom.

"Mi smo četvrta generacija pčelara u porodici, sestra i ja smo to nasledile od oca. Biti preduzetnica u Srbiji je izazov, dosta je izdataka, zato nam treba malo veća podrška", rekla je Vlaisavljević.

Na bazaru u MTS dvorani učestvuju 22 preduzetnice koje su izložile deo svog rada - od hrane i napitaka, kozmetike i održive mode, do ručno rađenog nakita i drugih kreativnih proizvoda.

Bazar je otvoren do 19 časova, a cilj da preduzetnicama pruži direktnu podršku kroz kupovinu proizvoda, ali i kroz razmenu iskustava, kontakte i medijsku promociju.

Bazar su organizovali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Delegacija EU u Srbiji i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women.