Umanjenje poreza na zarade

|   Info
Dugogodišnji zahtev privrede da država smanji namete na rad, mogao bi da bude ispunjen ove godine, sudeći po najavama iz Vlade

                     U Vladi Srbije razmišljaju da smanje doprinose na teret poslodavca i zaposlenog, ali i da povećaju neoporezivi deo zarade koji je sada 15.000 dinara, Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će država smanjiti porez na plate,  od početka naredne godine i uslišiti molbe,  na kojima privrednici insistiraju više, od decenije. Već je formirana radna grupa,  koja je počela da računa,  koliko bi ukupno moglo da bude smanjeno opterećenje na platu i u kojim segmentima,  konkretno.

Izvesno je,  da postoji mogućnost smanjenja doprinosa na teret zaposlenog, smanjenja doprinosa na teret poslodavca, ali i povećanja neoporezivog dela zarade.

 Koji deo će biti umanjen ili povećan i za koliko,  zavisi od slobodnih sredstava u budžetu. Za sada je sigurno,  da prostora za smanjenje ima.

Po sadašnjim nametima na rad,  Srbija se,  sa 63 odsto,  na prosečnu neto zaradu,  nalazi malo ispod proseka zemalja,  centralne i istočne Evrope,  od 68 odsto. Na svakih sto dinara neto zarade radnika, poslodavci danas državi za doprinose i poreze praktično plaćaju 63 dinara. Njihovi konkurenti iz Hrvatske,  opterećeni su sa 62 odsto, u Makedoniji je porez na zaradu istovremeno od 35 do 37 odsto, u Mađarskoj 42, Bugarskoj 20, a u BiH od 20 do 25 odsto.

I članovi Fiskalnog saveta se slažu  da ima prostora,  da porezi i doprinosi na zarade,  budu smanjeni. Fiskalni savet nedavno je procenio da bi budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućio smanjenje poreza i doprinosa na zarade,  za dva do 3,5 odsto.

S druge strane i ekonomosti imaju svoju reč. Oni su saglasni,  da bi veće smanjenje poreza na rad,  podrazumevalo da država odustaje od nekih drugih troškova -povećanja plata i penzija i javnih investicija. Upravo je, zbog toga važno održati ravnotežu,  u javnim finansijama.

 

Pored toga, Ministarstvo finansija i Poreska uprava intenzivno rade i na ubrzanju povraćaja PDV,  i privreda bi prve efekte mogla da očekuje već od septembra.

Svakodnevno se prate sve okolnosti,  koje dovode do usporavanja ovog procesa. Traže se razlozi,  zašto povraćaj PDV,  dugo traje. U narednih mesec dana,  biće poznati ključni problemi i odmah nakon toga će biti poznato,  koliko je moguće ubrzati povraćaj PDV. To će biti značajan pokretač privrednog rasta. Inače, zakonski rok za povraćaj PDV je 45 dana.