Izvor: FoNet

U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi iznose 1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.

Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što čini 1,5 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.

Budžetom je predviđeno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, pa će penzije, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 odsto, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara.

Kada je reč o povećanju plata, predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama porasti osam odsto.

Od 1. januara se očekuje povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac iznositi 35.012 dinara.

Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Budžetom je za kapitalne investicije na nivou opšte države predviđeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP.

Usvojen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kojim se pojednostavljuje administrativni postupak - umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje se rok od 30 dana koji uređuje Zakon o opštem upravnom postupku, što će imati pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Predviđa se i potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode koji su dobijeni od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji sa kojom je Srbija zaključila međunarodni sporazum, a kojim je takvo oslobođenje predviđeno.

Na sednici je usvojen Predlog zakona o budžetskoj inspekciji kojim se predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine.

Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje tog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Jedno od najznačajnijih novina koju uvodi zakon jeste uređenje postupka prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora.

Zakonom je propisano da izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, koji se odnose na nadzirane subjekte u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovodi Uprava za trezor, dok za nadzirane subjekte koji nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora, prinudnu naplatu sprovodi Narodna banka Srbije, uz učešće pravobranilaštva na odgovarajućem nivou vlasti.

Predlaže se odložena primena zakona za 1. januar 2023. godine, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije.

Na sednici je doneta odluka da se, zbog svojih kulturno-istorijskih i urbanističko-arhitektonskih vrednosti, Tašmajdan sa Univerzitetskim centrom u Beogradu i stambeno-poslovni centar Geneks utvrde kao prostorno kulturno-istorijske celine.