Izvor: FoNet

Veliki broj država prepoznaje potrebu za definisanjem opšteg plana akcija, strateškog i pravnog okvira, radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva razvoja veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija se ne može posmatrati kao fenomen samo na regionalnom nivou, već je potrebno uključiti globalne tokove, koji se menjaju i razvijaju, izjavila je Ljubica Ilić Vojnović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Brze društvene promene, kao rezultat razvoja novih tehnologija u 21. veku, nemaju presedana u ljudskoj istoriji. Nove tehnologije imaju potencijal da za nekoliko godina izmene način funkcionisanja celog društva - saobraćaja, tržišnih uslova, komunikacija, mogu da stvore nove potrebe i životne navike, navela je Ljubica Ilić Vojnović.

Prema njenim rečima, u Srbiji je aktuelna izrada etičkih smernica, kojima bi se propisalo šta je ono što može pomoći da primena veštačke inteligencije bude u skladu sa ustavnim odredbama, poštovanjem pojedinca i društva.

Vladimir Lalošević iz Unije poslodavaca Vojvodine izjavio je da čovek ima ograničene resurse i da veštačka inteligencija može da doprinese napretku društva, rada i radne sredine.

Istovremeno, sindikat strahuje da će pojačanje upotrebe veštačke inteligencije dovesti do smanjenja potrebe za ljudskom radnom snagom. U Srbiji imamo negativan natalitet, odliv radne snage, posebno visoko kvalifikovane, zbog čega teba raditi na promeni obrazovnog sistema od obdanišnih grupa, razvijati decu koja će dočekati zanimanja kakva sada ne postoje, rekao je Lalošević.

On je naveo želju da se veštačka inteligencija "nauči da predviđa događaje i donosi odluke".