Izvor: FoNet

„Iako svaka naša freska, ikona, rukopisna knjiga i brojni dokumenti, svedočanstva međunarodnih putopisaca i istoričara, turski fermani i drugi istorijski dokumenti jasno i nedvosmisleno govore o tome da su ove svetinje gradili srpski pravoslavni vladari porodice Nemanjića i da je reč o pravoslavnim bogomoljama sa vekovnim kontinuitetom. I samo istorijsko sedište SPC je u Pećkoj Patrijaršiji sa grobovima naših arhiepiskopa i patrijaraha“, poručili su iz EPR povodom teksta u "Kohi"

U dnevnom lista Koha (Vreme), koji je svojevremeno pokrenut u cilju demokratizacije društva i izgradnje tolerantnijih odnosa, ponovo je objavljen tekst koji otvoreno i neskriveno širi etničku i versku mržnju prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i prema njegovoj duhovnoj i kulturnoj baštini, navodi EPR u saopštenju, uz ocenu da je autor, potpisan kao profesor istorije Bedri Muhadri, tekst napisao u "u maniru otvorene propagande, bez ijednog argumenta koji potvrđuju nezavisni međunarodni istorijski izvori".

Muhadiri, naime, tvrdi da su su pravoslavne bogomolje i manastiri SPC na Kosovu arberijske (albanske) i da su, navodno, uzurpirane rimokatoličke crkve.

U EPR naglašavaju da takva „pseudo-istorijska tvrdnja Muhadrija“ nije novina, već deo kontinuiranih pokušaja više kosovskih albanskih autora da, naročito u poslednjih nekoliko desetina godina, ospori duhovni i kulturni identite srpskog naroda na Kosovu.

"Poruka je jasna. SPC treba da se iseli sa Kosova i Metohije sa svojim monaštvom i narodom i 'oslobodi' svoje vekovne svetinje koje treba da postanu albanski spomenici", poručuje u saopštenju Eparhija Raško-prizrenska.

"Iako ni ovaj, kao ni jedan drugi istoričar sa Kosova ne može da objasni činjenicu zašto su onda albanski ekstremisti tako nemilosrdno uništavali crkve i manastire koje prisvajaju, lomili krstove, iskopavali hrišćanske grobove, skrnavili raspeća i ikone, ako su već toliko ponosni na hrišćansku tradiciju", navodi se u saopštenju, uz podsećanje da se to dešavalo i u prisustvu međunarodnih snaga NATO saveza, "koje su svedoci neviđenog vandalizma počinjenog posebno od kraja konflikta 1999. i u toku narednih godina".

Iz EPR su ukazali da se se na Kosovu ne poštuju ni sopstveni zakoni i sudske, te da je najvišem nivou između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom predsednika SAD, postignut sporazum gde su se svi potpisnici obavezali da će poštovati verske slobode i prava SPC.

Eparhija konstatuje kako sem tekstovima poput Muhadrijevog u Kohi, pokazuje da " sponzorima ovog kulturocida nije po volji ni Evropska unija ni Sjedinjene Sržave sa svojim principima verskih sloboda i poštovanja svih tradicija, jer se na Kosovu otvoreno zagovara negiranje identiteta srpskih pravoslavnih crkava".

Istovremeno, EPR naglašava kao nekorektno što se, protivno jasnom stavu Vatikana, instrumentalizuje Rimokatolička crkva na Kosovu i podseća da je papski nuncije zadužen za Kosovo, nadbiskup Žan Mari Speiz prošle godine preneo jasnu poruku pape Franje, nakon pisma Patrijaršije iz Beograda zbog zloupotrebe ostataka pravoslavnog hrama u Novom brdu, da kosovski rimokatolici neće učestvovati u takvoj politici koja ugrožava odnose hrišćana u Evropi i mir među narodima na Kosovu.

U saopštenju Eparhije navodi se da je autor teksta u Kohi "samo jedan od glasnogovornika ove ideje koja se otvoreno propagira godinama i u svim sferama kosovskog društva", a "tome se uče i mlade generacije".

"Istorijske neistine pokušavaju da se predstave kao istina, iako svaka freska, ikona, rukopisna knjiga i brojni dokumenti, svedočanstva međunarodnih putopisaca i istoričara, turski fermani i drugi istorijski dokumenti jasno i nedvosmisleno govore o tome da su ove svetinje gradili srpski pravoslavni vladari porodice Nemanjića i da je reč o pravoslavnim bogomoljama sa vekovnim kontinuitetom", naglašava  Eparhija.

Iz EPR traže da se se "za svetinje SPC obezbedi posebna vrsta zaštite od ovakvih i sličnih malicioznih napada, koji ugrožavaju bezbednost, elementarnu versku slobodu, prava i identitet naše Crkve i naroda na ovom prostoru gde vekovima živimo".

"Naše svetinje jesu srpske pravoslavne i to će i ostati dok god ovde živi poslednji monah, monahinja, dok god su tu sveštenici i vernici naše Crkve. Istorija se ne može pobrisati političkim dekretima jer ne živimo u vreme Enver Hodžine komunističke Albanije već u 21. veku", poručuje Eparhija Raško-prizrenska.