Izvor: RTS

Kada žena iz bilo kog grada u Srbiji pozove SOS telefon, procenjuje se da li je sposobna da sama traži pomoć, najpre Centra za socijalni rad, ili će to umesto nje učiniti osoba koja se javila na poziv. U SOS centru postoji spisak svih zaduženih lica za podršku žrtvama nasilja u Centru za socijalni rad, policiji, sudovima i tužilaštvu, sa brojevima telefona koji su dostupni u svakom momentu.

"U slučaju da ja sad okrenem ovaj telefon i požalim se na određeni problem gde god da živim, osoba stručni radnik koji se javi na telefon procenjuje da li ja sama mogu da se javim, pre svega Centru za socijalni rad", objašnjava Suzana Mišić, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dakle, kako napominje, nema lutanja, gubljenja vremena, nerviranja u toj situaciji. "Obraćate se konkretnoj osobi, ili mi to radimo za vas ukoliko procenimo da vi nemate dovoljan kapacitet u tom prvom koraku da preduzmete određene mere", kaže Mišićeva.

Navodi da tim koji je umrežen na lokalnom nivou zapravo reaguje na intervenciju i izlazi na lice mesta, ukoliko je to procena da treba da se uradi.

"Dakle, svi su odmah tu na licu mesta i ovaj način funkcionisanja treba da bude podrška osobi sa iskustvom nasilja, ali i preventivno za sve one nasilnike koji se smatraju bezbednim", ističe Mišićeva.

Usluga SOS poverena je Centru za zaštitu odojčadi dece i omladine, u čijem sistemu već radi dečiji SOS telefon i roditeljska linija.

"Mi smo izvršili sve pripreme, obučili ljude i saradnici koji će raditi na telefonu su spremni da od ovog trenutka primaju pozive svih onih koji imaju potrebu za tu vrstu usluge", kaže Zoran Milačić, direktor Centra.

Korišćenje snimaka razgovora isključivo na sudu

Razgovori su poverljivi, ali će se snimati i, ako je potrebno, koristiti isključivo u sudskim postupcima.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže da "stvari jednostavno moraju da se snimaju" ali da se snimci nikome ne daju, čak ni ministru.

"Daju se samo sudu uz nalog, ali mora da postoji trag ko se javljao, kad se javljao, da ne bi bilo zloupotrebe. Takođe mora da postoji dokaz, jer ove osobe koje rade imaju tu odgovornost, jer pričaju u ime države", ukazuje Đorđević.

Dva tendera za SOS liniju su propala. Na jedan se nije prijavila nijedna nevladina organizacija. U ministarstvu kažu da su, u takvoj sitauciji, iskoristili zakonsku mogućnost da uslugu povere licenciranoj državnoj ustanovi.

Mišićeva navodi da postoji nekoliko licenciranih pružalaca ove usluge, ali da država i nevladine organizacije moraju raditi zajedno u cilju približavanja korisnicima.

"Mi smo pokrenuli, a ministar se saglasio sa time, da se izmeni pravilnik o standardima i kriterijumima za pružanje ove usluge, jer smo svesni nekih propusta koji su se do sada dešavali i da bismo bili spremni da brzo efikasno i na vreme reagujemo moramo lestvicu da podignemo znatno više", ističe Mišićeva.

Godišnje za nacionalnu SOS liniju izdvajaće se oko 12 miliona dinara – iz gradskog budžeta, a delimično iz namenskih transfera resornog ministarstva.