Izvor: FoNet

Svetska banka je među fiskalne rizike sa kojima se suočila srpska ekonomija nabrojala sve od krize 2008. godine, stečajeva više banaka, katastrofalne poplave iz 2014. godine, spasavanja većeg broja javnih preduzeća iz finansijskih teškoća, do poslednjeg rizika -  globalne pandemije.

Zato je, kako stoji u saopštenju, pokrenula projekat koji bi trebalo da pomogne Ministarstvu finansija da osnaži propise  i institucije radi boljeg upravljanja fiskalnim rizicima.

"Svaki fiskalni rizik koji se materijalizuje postaje opterećenje za državni budžet i fiskalnu  poziciju, zbog čega je funkcionalan sistem monitoringa ključ za održanje stabilnosti javnih finansija“, kaže pomoćnik ministra finansija u Sektoru za praćenje fiskalnih rizika Branimir Gajić.

Svetska banka podseća da su poplave iz 2014. prouzrokovale privredi, poljoprivrednim gazdinstvima, školama, zdravstvenim ustanovama, stambenim objektima i ključnoj infrastrukturi značajnu  štetu i ekonomske gubitke čiji se iznos procenjuje na 1,7 milijardi evra, odnosno 4,8 odsto bruto  domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

"Pandemija kovida-19 ponovo je ukazala na potrebu za pomnim praćenjem različitih fiskalnih rizika i usvajanjem strategija za njihovo ublažavanje“, izjavio je šef Кancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva, uz ocenu da će novi projekat za upravljanje  fiskalnim rizikom biće deo reformi namenjenih povratku srpske privrede na put održivog  razvoja.

Ovaj projekat predstavlja inicijativu u okviru Programa za upravljanje državnim dugom i rizikom  (GDRM) Svetske banke, koji finansira švajcarski Državni sekretarijat za privredu (SECO).

"Prepoznavanje fiskalnih rizika i proaktivno upravljanje njima, i to korišćenjem mera za  smanjenje rizika, osiguranja i drugih mehanizama, pomaže državama da uštede javna sredstva i  bolje zaštite svoje građane“, rekla je  direktorka Odeljenja  za makroekonomsku podršku u SECO Rozmari Šlup, i dodala da se unapred raduje partnerskoj saradnji sa Vladom Srbije i Svetskom bankom.