Autodestrukcija je odbrana od sopstvenih misli i osećanja koja nam se čine kao da su nepodnošljiva, a dešavaju se kada trpimo nešto i radimo protiv svojih osećanja. Ono što vodi osobu u autodestrukciju je neuspeh na bilo kom životnom polju, razdvajanje, ostavljanje ili odbacivanje, ali i konflikti unutar porodice ili sa prijateljima. To su najčešće situacije koje naročito kod mladih ljudi mogu izazvati unutrašnji nemir i lavinu neprijatnih osećanja – objašnjava psihijatar Ivan Ilić iz Kliničkog centra Srbije. 

U kontaktu sa osobom koja je sklona autodestrukciji važno je stvoriti atmosferu poverenja i brige, dati joj do znanja da ima izbor i da ta osoba može potražiti pomoć u društvu. Osoba sa ovim problemom može se obratiti lekaru opšte prakse, psihijatru ili psihoterapeutu u najbližem savetovalištu za mlade – poručuje Ilić.

Ono što je najvažnije je da ljudi sebi sami ne nameću prevelike ciljeve i nerealna očeivanja, kako do razočarenja i pomešanih osećanja ne bi dolazilo često. Svaki čovek je osoba za sebe pa tako u skladu sa svojim senzibilitetom i mogućnostima, treba odrediti ciljeve i domete do kojih naše telo i um mogu da dosegnu, ali ne preko toga – zaključuje ovaj psihijatar.

Novinar: Ivana Damnjanović