Izvor: FoNet

Vlahović je posebno istakao da je Srbija došla na korak od dobijanja investicionog kreditnog rejtinga i podsetio da je javni dug smanjen, i da je dobro što se ta tendencija nastavlja.

Investicije su prošle godine značajno povećane i dostigle su nivo do oko 23 odsto BDP, dodao je on.

Vlahović je istakao da nas sadašnji tempo rasta BDP ne približava dovoljno brzo zemljama Evropske unije i zbog toga Srbija mora da intenzivira svoje ekonomske reforme.

On je upozorio na činjenicu da je rast svetske ekonomije usporen u 2019. godini, a dodatno ograničenje predstavlja epidemija korona virusa, koja je izazvala i osetan pad
svetskih berzi.

Vlahović je ukazao da se i Bregzit negativno odražava na privredni rast zemalja Zapadnog Balkana, koji se suočavaju i sa odlivom obrazovane radne snage i negativnim prirodnim
priraštajem.

Vlahović je posebno ukazao na značaj reforme obrazovnog sistema, koje može biti ograničavajući faktor za dalji privredni rast.

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Jan Kes Martejn naglasio je da se privredi rast srpske ekonomije nastavlja i da su prognoze MMF da bi taj rast u ovoj godini mogao biti oko 4 odsto.

On je konstatovao da je inflacija stabilna i niska, a da je značajno smanjena i stopa nezaposlenosti.

On je ukazao i na fiskalnu stabilnost i ocenio da je to sve rezultat reformi koje je Srbija sprovela u saradnji sa MMF.

Martejn je naglasio da privredni rast Srbije može biti viši i dinamičniji, uz održavanje fiskalne stabilnosti.

On je naglasio da Srbija mora obratiti pažnju na pitanja kao što su ekonomske emigracije, kao i razvoj infrastrukture.

Martejn je naglasio da Srbija, i pored dobrih fiskalnih rezultata, mora nastaviti da poštuje fiskalnu disciplinu uz uvažavanje budžetskih ograničenja.