Publikacija o stanju i potrebama raseljenih sa Kosova i Metohije

|   Info
U Srbiji (bez KiM) je evidentirano 199.584 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, od kojih je 68.514 (16.644 porodice) većina živi u gradskim sredinama u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, a samo sedam odsto razmišlja o povratku.

 


Izvor: Tanjug

Većina ima između 19 i 59 godina, dok je prosečna starost 39 godina. Približno je jednak broj muškaraca i žena i interno raseljena domaćinstva imaju u proseku 4,12 članova. Ovi i još mnogi podaci sadržani su u publikaciji Komesarijata za izbeglice i migracije o stanju i potrebama interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, koja je izrađena u saradnji sa predstavništvom UNHCR-a u Srbiji i koja je danas predstavljena u Beogradu.

Komesarijat je, naime, 2013. godine napravio bazu podataka koja se redovno ažurira, a koja sadrži osnovne podatke o domaćinstvima i njihovim članovima, socijalnoj ugroženosti kao i iskazanoj potrebi za poboljšanjem životnih uslova. U publikaciji se navodi još da populaciju interno raseljenih lica čini i 21.000 Roma (10,5%), te da se većina izjašnjava kao etnički Srbi (76,7%), Romi (14,9%), dok je udeo Crnogoraca, Bošnjaka, Muslimana i Goranaca znatno niži.

U Srbiji je evidentirano 1.435 interno raseljenih porodica Roma (10.188 osoba), od kojih mnogi žive u težim uslovima nego ostali građani Srbije, druga interno raseljena lica pa čak i Romi koji nisu raseljeni. Manje od 10 odsto raseljenih lica ima objekat u kojem živi, dok su više od polovine podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja.

Čak 5.500 porodica živi u neuslovnom smeštaju koji bi mogao biti značajno poboljšan. Blizu 50 odsto interno raseljenih odlučuje se za građevinski materijal kao pomoć u rešavanju stambenog problema, dok njih 20 odsto prednost daje seoskom domanćinstvu, 19,5 odsto se odlučuje za stanove u zakup, a 10,5 odsto porodica bi se radno preselilo u stanove za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

Više od polovine raseljenih tvrdi da im je imovina na KiM uništena, a 11.25 odsto da je oštećenje imovine toliko veliko da ona nije useljiva. Prema rezultatima istraživanja, svega 7 odsto razmišlja o povratku u mesto porekla, pri čemu dužina statusa u raseljenju doprinosi gubitku nade i želje za povratkom. Prema njihovim izjavama glavni preduslovi za povratak su bezbednost (58 %), obnova i povrat uzurpirane imovine (20 %).

- Mi snažno podržavamo uključivanje potreba interno raseljenih u Nacionalnu strategiju održivog razvoja Srbije da bi se obezbedilo da oni ne budu izostavljeni u napretku Srbije u procesu evropskih integracija i Agende 2030 održivog razvoja - rekao je šef Predstavništva UNHCR-a Hans Šoder.

Zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović izjavila je da je posao Komesarijata da redovno prati potrebe korisnika kako bi što bolje iskoristili raspoloživa, ograničena sredstva. Ona je navela da bi dobre prakse iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbeglica iz bivše Jugoslavije mogle poslužiti kao model rešavanja stambenih potreba raseljenih sa sa Kosova i Metohije.